Pre nego što se odlučimo da otvorimo najsvežiju temu, zapravo “Pandorinu kutiju“ IZBORA, korisno je definisati ili iskoristiti zakonska tumačenja osnovnih pojmova u izbornom procesu. Biću slobodna da prokomentarišem. Pa krenimo sa rečnikom izbora u Republici Srbiji:
- Šta je IZBORNO PRAVO?
ODGOVOR: Izborno pravo je pravo svakog punoletnog poslovno sposobnog državljanina RS da bira i da bude biran. Izborno pravo je opšte i jednako. (uzeto iz Pojmovnika skupštine Republike Srbije, izvor wwwparlament.gov.rs)
KOMENTAR: Važno je podsetiti trenutnu vlast u zemlji da ovo pravo nemaju pokojnici i neki nedavni „doseljenici“
- Građani Srbije pitaju: KO SPROVODI IZBORE?
ODGOVOR: Izbore sprovode Republička izborna komisija, kao vrhovno telo za sprovođenje izbora, lokalne izborne komisije i birački odbori.
KOMENTAR: Dakle izbore ne smeju i ne mogu da sprovode, niti da u njima učestvuju ambasadori stranih zemalja, privremeni „migranti“ u Beogradskoj „Areni“, strani državljani dopremljeni autobusima i još niz subjekata koji se ne vide, ali je njihov uticaj temeljan, primetan i nezakonit.
- Šta je to JEDINSTVENI BIRAČKI SPISAK?
ODGOVOR: Dokument u kom su upisani svi državljani Republike Srbije sa biračkim pravom prema mestu prebivališta.
KOMENTAR: E ovaj dokument je postao trn u oku i srpskoj opoziciji i evropskoj zajednici, a u poslednje vreme i trenutnoj vlasti. Pomenuti spisak se u poslednjih 6 meseci (a neki vele i poslednjih 5 godina) rapidno menjao, uvećavao, rastao, „šarenio“ za 11.000 građana, 250.000 građana, a neki vele da kojekuda fali i ceo „milion“ naroda. Ova ljudska talasanja su vodila ozbiljnim turbulencijama u objavljenim konačnim rezultatima izbora. Malo je iskoristiti onaj „uvreženi“ termin, došlo je do prekrajanja izborne volje, došlo je do sečenja, cepanja, novog sašivanja izbornog odela, sačinjenog po poslednjoj modi. A sve nakrivo, da ga niko ne može obući i u njemu prošetati. Tu dolazimo do sindroma carevog novog odela i nevinog deteta koje iz gomile ipak veli: „Car je go!“
- Šta je PREBIVALIŠTE?
ODGOVOR: Prebivalište je mesto gde se građanin nastanio SA NAMEROM da u njemu stalno živi, odnosno mesto u kome se nalazi centar njegovih životnih aktivnosti, profesionalnih, ekonomskih, socijalnih i drugih veza koje dokazuju trajnu povezanost sa mestom u kom se nastanio;
Boravište je mesto u kome građanin privremeno boravi van svog prebivališta duže od 90 dana. (Zakon o prebivalištu i boravištu građana član 3. st. 2 („Sl. Glasnik RS“ br. 87/2011) Ova dva pojma, Zakon o popisu stanovništva, domaćinstava i stanova 2021. (“Sl. Glasnik RS“ br. 9/2020 i 35/202, definišu malo drugačije, te se u članu 2, stavka 6. Prebivalište se definiše kao mesto na kome se građanin nastanio sa namerom da trajno živi, a boravište je mesto na kome građanin privremeno boravi.
KOMENTAR: JADAC! Ovde kreće da se odmotava klupko prebivališta. Organizovanom promenom mesta prebivališta građana Srbije i Republike Srpske, ova vlast je počela rapidno da menja rezultate izbora. Usavršili su trostruko „krojenje“
- Migracija stanovnika pograničnih gradova Republike Srpske i njihovo privremeno nastanjivanje u Beogradu (najviše).
- Promena prebivališta građana iz gradova u kojima nije bilo izbora 17.12.2023. u gradove u kojima su se izbori tada održavali. Ovi izbori su bili uzrokovani iznenadnim ostavkama gradonačelnika u 65 opština i gradova.
- U ovom trenutku preseljavanje građana iz mesta u kojima su u decembru održani izbori u gradove i opštine u kojima se održavaju 2. 6. 2024. a najviše u Beograd.
Zakon održanja mase je neprekidno prisutan. Dinamička ravnoteža je uspostavljena. „Potreban“ broj onih koji će glasati za Vođu navijača je ostvaren. Rekla bih, izborna matematika trpi sve.
- I konačno ključno pitanje, KOLIKO NAS GLASA?
ODGOVOR: Prema zadnjem popisu stanovništva koji je objavljen u toku 2022. godine, Republički zavod za statistiku (RZS) je u knjizi „Nacionalna pripadnost“ objavio je dana 28. 4. 2023. godine da u Republici Srbiji živi 6.647.003 građana.
Prema podacima Republičke izborne komisije, koji su objavljeni u Odluci o broju birača upisanih u jedinstveni birački spisak, usvojenoj na 33. Sednici RIK – a, dana 3. 12. 2023. god. stoji da pravo glasa ima 6.500.165. građana. Apsurd!
U čemu se ogleda?
KOMENTAR: Pa gde vam je čak 18 generacija maloletnih građana? Daljom analizom starosne strukture stanovnika Republike Srbije, a prema podacima objavljenim na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, broj građana mlađih od 18 godina je približno 1.202.726. Ovde se operiše sa približnim brojem, jer se apsolutne vrednosti formiraju u grupama od 5 godina starosti, tako da se deo punoletnih građana može samo proceniti (sa priličnim stepenom pouzdanosti), jer je zbirno dat podatak za grupu od 15 – 19 godina starosti. Uzevši sve gore rečeno i prosta matematika daje podatak da broj punoletnih građana koji mogu da biraju ne prelazi 5.500.000. Ova procena je prilično validna a saglasna je sa izjavom Miladina Kovačevića (direktora RSZ – a u intervjuu koji je dao „Novom magazinu“ a prenela agencija Beta, dana 28. 12. 2022. godine).
Valjalo bi napomenuti da se nigde ne može naći presek poslednjih 12 godina, koji bi mogao da organizovano proceni glasanje građana Srbije (pre svega mlađih) koji su za 12 godina naustili zemlju i žive u inostranstvu (procena je da ih ima blizu 600.000) .
Komentar jedne efemerne grupe ljudi sa kičmenim stavom? Gde nestade JEDAN MILION ŽIVE VAGE GLASAČA? I šta ćemo sad? (pitala bi Konstrakta),
Mi pitamo: Vi njima verujete? MI NE!
Predsednik Gradskog odbora Srbija Centra Šabac, Dr Tatjana Marković – Topalović (u saradnji sa građankom Šapca koja je bila član proširenog sastava biračkog odbora u nekim malo ranijim izborima).