Rijaliti Srbija
I kao u svakom ozbiljnom rijalitiju i u ovom „naprednom“ u kome živimo (životarimo, preživljavamo kako-tako) pre ili kasnije dođe do izbacivanja nekih od učesnika (ukućana) iz kuće Velikog Brata. To se dogodilo i Neši iz Beograda pod kodnim nadimkom Slina, nekada ministru policije i šefu svih obaveštajnih službi a još malo, malčice, sekundicu ministru vojnom i prvom čoveku napredne beogradske bande. Koliko još juče bio je nedodirljiv za sve ostale učesnike popularnog rijalitija koji traje evo već punih devet godina, miljenik Velikog Brata i uopšte takmičar sa najvećim šansama na pobedu. A onde se dogodilo prisluškivanje „predsednika“, pa Jovanjica, pa Belivuk i kola su za Nebojšu Stefanovića krenula nizbrdo. On je osumnjičen da je ugrozio bezbednost i Velikog Brata i njegovog (malog) brata i da je planirao da jednog dana i to uskoro postane kalif umesto kalifa. Ohrabren od strane stranih obaveštajnih službi i uglednih i moćnih bezbednosnih agencija (u prvom redu DEA iz SAD) da otkrije i pohapsi kriminalce i njihove pomagače iz redova policije, BIA i politike (SNS) naš junoša je počeo da radi svoj posao i to po zakonu. Zlo i naopako. To je najgori greh koji Veliki Brat i ekipa ne praštaju. Pa, da li si ti Stefanoviću normalan ? Radiš po zakonu ej bre, da nisi malo preterao sa proizvodima iz Jovanjice? Sve što je po zakonu nama je strano, geslo je naprednjaka udruženih u zajednički zločinački poduhvat vladanja Srbijom od koje su takođe napravili svojevrsni rijaliti gde se na prvi pogled ne zna ko pije a ko plaća. Ali, glavni baja to odlično zna. On je dolaskom na vlast obrnuo igricu : za Evropsku uniju i ostali civilizovani (zapadni) svet postao je demokrata i liberal i svašta nešto je obećao (nezavisnost Kosova, između ostalog) a u Srbiji je ostao ono što stvarno jeste – radikal, nedemokrata, lažov a vremenom se pretvorio u Svemogućeg Vožda, baš onako kako narod zamišlja i voli prvog čoveka tamo neke države na brdovitom Balkanu. U njegovoj kući (stranci) se zna red. Svi ukućani (članovi SNS-a) moraju bespogovorno da obožavaju lik i delo Vožda i da ga spominju u svakoj prilici sa neskrivenim oduševljenjem, da glasaju kako im se kaže (da izbace iz kuće onoga za koga im se kaže, bez pitanja i opiranja) a za uzvrat On im dozvoljava da i oni, prema svojim mogućnostima, lažu, kradu i prave gluposti sve dok to ne šteti svetom rejtingu Jednog i Jedinog. I naravno, porodica Svemogućeg ne sme da se dira, čak ni da se spominje tek tako, nikako ne postavljati pitanja o tome šta brat Andrej radi (a svi znaju da vedri i oblači u SNS-u) i u kakve je sve mutne poslove upleten, zašto je sin Danilo, detence od 23 godine, uvek u društvu huligana i kriminalaca („… pa šta, i tata je mladost proveo družeći se sa takvim i sličnim likovima i evo dokle je dogurao…“), prošlost se takođe ne sme spominjati, naročito 90-e prošlog veka kada je sadašnji Otac nacije a tadašnji ministar informisanja u Slobinoj vladi, sa obe noge bio na mračnoj strani istorije. Svi moraju kao oni čuveni majmuni da ništa ne čuju, ništa ne vide i ništa ne znaju. Publika (narod) koja pomno prati dešavanja u kući Velikog Brata (Zadruzi, Parovima) treba da se zdušno pravi mrtva u vezi svega što ih se stvarno tiče u jedinom životu kojeg imaju dok im Vrhovni i društvo iz ćoška otimaju i jare i pare i duše. OK, zna VB povremeno i da nagradi – 3 hiljadarke za gospođu i gospodina, a sirotinji raji svaki dinar znači, ali najvažnije je da su „ovi moji“ u kući zadovoljni, misli Veliki dok hladno i u isto vreme strasno precrtava Nebojšu sa spiska učesnika aktuelnog i svakog budućeg rijalitija. Već je spremio novog takmičara u liku A. Šapića a neka se pripreme Boškić i drugari sa desnice (od viška glava ne boli). A ovi hejteri iz opozicije što traže fer i slobodne izbore za nove ukućane i novog Velikog brata, mogu samo da mi po…. prave rejting, jer kakvi su ni zašta nisu, pomisli u sebi i za sebe AV i ode na neku televiziju sa nacionalnom frekvencijom (nije bio od sinoć) da preterano sere jer zna on da dan bez njegovog Obraćanja je prrotraćeno vreme za njegove podanike. Ipak, ne brigaj prosečni građanine pokorni – biće ovde još mnogo gore pre nego što bude malo bolje. A dotle, ko živ, ko mrtav, ko pomorac (hvala, Džoni).
Dragan Karalazić