Predstavljena nova knjiga Tomislava Marinkovića
„Izabrane pesme“ Tomislava Marinkovića, objavljene u izdanju Srpske književne zadruge, predstavljene su prošle srede u svečanoj sali Biblioteke šabačke. Ovenčan najvećim domaćim priznanjima za poeziju, Marinković slovi za izuzetnog liričara- pesnika nijansi u značenjima i stilskim osobinama visokog ranga.
Autentični pesnik našeg vremena
Pored autora, o knjizi je govorio i profesor Filološkog fakulteta u Beogradu dr Radivoje Mikić, koji je, uz strogi izbor, napisao analitičan predgovor, naglašavajući kako autor ima potrebu da u svoje pesme uvodi ironiju kao sredstvo koje će mu omogućiti da zasnuje jednu novu tačku gledišta na neku od vrlo starih pesničkih tema. Stihove su govorili glumac Slobodan Petranović Šarac i Kristina Aleksić iz Biblioteke šabačke.
Marinkovićevo delo u kolu Srpske književne zadruge još jedan je dokaz da se radi o autentičnom i pravom pesniku našeg vremena, smatra Mikić.
-Za jednog Šapčanina to je svakako najznačajnije, jer je Stojan Novaković, jedan od osnivača Srpske književne zadruge, Šapčanin, što je potvrda da joj Šapčani daju nešto što bi se moglo nazvati neizbrisivim pečatom. Tomislav spada u pesnike koji su u književnost ušli relativno zreli. On je prvu knjigu pesama objavio u 34.godini, kada su naši romantičari završavali, ne samo pesnički rad, nego i životnu karijeru, tako da je od čitalaca sakrio svoje godine učenja i odjednom se pojavio kao zreo, formiran i, što je posebno važno, pravi lirski pesnik, koji se bavi onim što se prevashodno tiče čovekovog unutrašnjeg sveta, doživljaja, svega što ga okružuje, a naročito odnosa prema tome što je oduvek bilo jedan od najznačajnjih motiva u poeziji, a to je motiv prolaznosti. Marinković je pravi lirski pesnik, koji od svojih prvih pesama do danas govori o tome- rekao je Mikić i dodao da je cilj autora da pokaže koliko je čovekov boravak na ovom svetu lep i uzvišen, a istovremeno tragičan, težak u onome što predstavlja ljudsku svakodnevicu.
San o „Plavom kolu“ premaštovit
Reč je o pesniku koji ne koristi patetičan ton, kao da vam šapuće na uvo, kao da vam se ispoveda u tišini i govori o stvarima koje se govore samo najbližima, onima kojima hoćete da zaveštate vaše saznanje o svetu i vaš doživljaj čovekovog položaja u tom svetu, smatra profesor Filozofskog fakulteta, ističući da je danas u srpskoj književnosti malo takvih, te da su oni uvek autentični.
Sam autor priznaje da je san o „Plavom kolu“ njemu izgledao premaštovit.
-Kad sam saznao da su me predložiili za „Plavo kolo“, to mi je bilo neverovatno. Kad su rekli da su doneli odluku da će to biti štampano, takođe je izgledalo neverovatno. Mislio sam, kada budem uzeo knjigu u ruke, to će biti sasvim realna stvar. Međutim, i dalje mi je sve to bilo neverovatno, do pre neki dan na sajmu, kad sam video svoju knjigu sa ostalim knjigama iz „Plavog kola“. Onda sam shvatio da je to zaista realno. Zaista to za mene predstavlja izuzetnu čast. Zahvalan sam profesoru Mikiću na izboru pesama, jer nekad sam autor može da pogreši u tome. Napravio je strog izbor, što je veoma dobro i ja sam zaista zadovoljan- naveo je Marinković i rekao da će predstojeću zimu provesti pišući, te da očekuje da će na leto imati završenu knjigu.
Marinković je rođen u selu Lipolist kod Šapca. Do sada je objavio knjige pesama „Dvojnik“, „Izvesno vreme“, „Sumnja u ogledalo“, „Škola trajanja“, „Svet na koži“, „Običan život“, „Putovanja kroz blizine“, „Večito sada“… Za ukupno pesničko delo nagrađen je „Disovom nagradom“ 2016. godine. Priredio je i knjigu „Pisac u vrtu“, najlepše priče i pesme o biljkama i prijateljstvu. Pesme su mu prevođene na engleski, ruski, španski, japanski.
Dragana Dimitrijević