Predizborna matematika
Iako nije ispunjen nijedan od 27 preporuka ODIHR-a za poboljšanje izbora deo opozicije ishitreno je doneo odluku da izađe na lokalne izbore. Opozicija se podelila, iako je to bilo krajnje nepotrebno.
Pred decembarske izbore veći deo opozivcije se ujedinio u „Srbiju protiv nasilja“, što je donelo barem desetak odsto više glasova nego što bi razjedinjene stranke dobile. Takođe, veliku ulogu odigrao je ProGlas, čiji su skupovi u Beogradu i još nekim mestima bili posećeniji nego opozicioni, a uz to sakupljeno je i oko 200.000 potpisa za ovu asocijaciju uglednih i dokazanih prodemokratskih javnih ličnosti. I uprkos potpisa stranaka u dokumentu ProGlasa da će na izbore izaći tek po ispunjenju određenih uslova, desilo se cepanje opozicije.
Za ovo vreme, a to je već četiri meseca, niko nije odgovarao za brojne izborne mahinacije, a ima barem milion svedoka da su počinjene. Ni Tužilaštvo ni Ustavni sud još se nisu oglasili, a kako tek očekivati da će oni nešto učiniti u novim izborima, po opisu posla za koji su plaćeni. Postoje samo obećanja da će se urediti birački spiskovi i da će se razgovarati sa uredništvom RTS, ali, to ništa ne znači i da će opozicija dobiti ravnopravan tretman, što sledi po Ustavu i Zakonu o javnom informisanju.
Primera radi u Srbiji ima, po nekim grubim računicama, milion i sto hiljada u Beogradu i 230.000 nepostojećih birača, Bolji poznavaoci ove problematike kažu da je za uređenje biračkog spiska potrebno nekoliko meseci. RTS jeste bitan, ali ne može dopreti do 85 lokalnih zajednica koje imaju različitu problematiku, dok su lokalni mediji praktično pod kontrolom naprednjačke vlasti.
Za ostale preporuke: kupovina glasova, kapilarni glasovi i ucene birača, funkcionerska kampanja, promene u REM-u, oročavanje izjašnjavanja Ustavnog suda, nema naznaka da će se bilo šta učiniti. Već je podeljeno biračko telo na lokalnim izborima u 65 gradova i opština, što otvara put migracijama birača iz tih sredina.
Poslednji primer iz Valjeva, kada je direktor Zdravstvenog centra pozvao zaposlene na određno vreme „da mu pomognu“ pokazuje da vlast radi po starom, da se zaposleni iz javnih preduzeća, na primer iz Šapca upućuju u Valjevo da učestvuju u agitacijama, a naravno Beograd je odavno prepun volšebnika iz javnih preduzeća koji su mahom i plaćeni za to. Ali parama svih građana!
Beograd je centar ovih izbora, a tu su Novi Sad i Niš gde je opozicija pobedila. Ali, to su bili izbori za parlament, dok su lokalne politike nešto sasvim drugo. Nakon bojkota 2020. stranke na lokalu većinom su izgubile infrastrukturu, i pitanje je kako da dopru do udaljenijih naselja, a birači u tim mestima mahom znaju samo za vladajuću stranku, odnosno predsednika države. I ne samo da deo već bivše koalicije “Srbija protv nasilja“, SSP, SRCE i Zajedno, nisu u igri već će izostati i značajan deo glasova, barem pet-šest odsto koji gravitiraju koaliciji Nada.
No, jasno je da Srbija živi u pretpolitičkom dobu, da će još mnogo toga morati da se promeni do uređene demokratske države, gde su izborne malverzacije nezamislive. A trebalo bi početi od osnovne podele vlasti, gde Skupština i pravosuđe nisu u službi izvršne vlasti, i najposle do svesti građana da su oni nosioci suvereniteta, i da bi trebalo da slobodno biraju i budu birani.
Za sada ni Ustavni sud još nije utvrdio da na izborima nije ispoljena slobodna volja građana, a u to je uveren milionski auditorijum ove Srbije, a o tome posvedočio i Evropski parlament.
Драган Ераковић