Ivan Glišić:  U Lorkinom maniru

ZAPISI 5

Knjiga Ivana Glišića s najvećim brojem izdanja je ‘Lorka je umro od ljubavi’. Pet izdanja, od toga dva u NIP ‘Zaslon’. Najpre Glišićevi prevodi i prepevi odabranih Lorkinih pesama, potom je Glišić napisao svoju, ‘Lorka je umro od ljubavi’, u Lorkinom maniru. Promocija je održana u tadašnjem šabačkom Domu omladine, uz muzičku pratnju Marka Erdevičkog, tada učenika šabačke Muzičke škole. Celokupno izdanje ove knjige otkupila je Šabačka bolnica za poklon medicinskim sestrama i lekarkama u povodu Osmog marta. Dve decenije kasnije, knjiga je doživela tri izdanja, drugo dopunjeno šabačkog Lotos presa, potom na poljskom, u prevodu mladog poljskog slaviste Simona Gončara, i na mađarskom, u prevodu književnice Marte Mićić.

DUŠA

Crtam te s telom od papira

I s krvotokom od grafita.

I jesi i nisi Ti.

Nedostaje ti duša.

Sećam te se s telom od stakla

I s krvotokom od peska.

I jesi i nisi Ti.

Nedostaje ti duša.

Sanjam te s telom od magle

I s krvotokom od vetra.

I jesi i nisi Ti.

Nedostaje ti duša.

Naći ću je u toplom dodiru

Tvoje buduće prisutnosti.

Dušo.

Ivan Glišić

Početkom  2001. godine Glišiću se javila Mirjana Živković, tada rektor na Muzičkoj akademiji u Beogradu. Ona je jedna od najčuvenijih savremenih evropskih kompozitorki klasične muzike. Tražila je od Glišića dozvolu da komponuje za alt i kamerni orkestar dve njegove pesme iz prvog izdanja ‘Lorka je umro od ljubavi’. Bile su to pesme ‘Duša’ i ‘Posle ljubavi’. Napomenula je posvetiće je svojoj preminuloj prijateljici, koja je obožavala ovu Glišićevu knjigu, čak je i  poklonila Mirjani. Predstavljanje ovih kompozicija bilo je u Galeriji fresaka, u Beogradu, pod pokroviteljstvom Muzičke akademije i SOKOJ-a, u povodu Mirjaninog odlaska u penziji, Obe pesme pevala je operska diva Nataša Jović Trivić. S profesorima muzike Anjom Todorović i Stevanom Jovićem Glišić je snimio spot ‘Ljubav’, iz knjige ‘Lorka je umro od ljubavi’, u povodu Dana šabačke Muzičke škole.

POSLE LJUBAVI

Kao u kakvoj raspukloj steni

Tvoj grob duboko u meni.

Prekriva ga korov i trnje

I senka stene od noći crne.

Sve ređe želim da rukom svojom

Zasadim cvet nad humkom tvojom.

A kad te vidim pomislim u sebi

Dal i moj grob je duboko u tebi.

Ivan Glišić

Krajem šezdesetih idoli mladih u nas bili su revolucionar Če Gevara i pesnik Lorka, ubijeni od strane fašističkih falangi. U čast obojice, Glišić je scenski postavio Lorkinu poemu ‘Plač sa Igansiom Sančes Mehijasom’, scenografiju je uradio slikar Mihilo Gligorić Gliša, recitatori – članovi Kluba mladih stvaralaca, pri šabačkom Domu omladine. Ignasio, koji kida lance ropstva, bio je tada šabački srednjoškolac Milan Vuletić. To je inspirisalo pankera Peđu Vranaševića pa je Glišića naslikao u Če maniru, ilustrujući Glišićevu pesmu ‘Kuba’. Šabačka avangardna grupa ‘Kombart’ postavila je ovu pesmu na Trgu šabački žrtava, 2017.

LJUBAV

U jednom ti oku narandža Sunca

U drugom limun Meseca

Ljubavi divna, ljubavi strašna

Na jednoj ti usni vatra poljupca

Na drugoj ujed leda

Ljubavi divna, ljubavi strašna

U jednoj ti ruci gitara smeha

U drugoj bodež plača

Ljubavi divna, ljubavi strašna

Na jednoj ti dojci izvor Života

Na drugoj uvir Smrti

Kako s tobom, kako bez tebe

Ljubavi divna, ljubavi strašna

Ivan Glišić

 

KUBA

Nekad smo bili opijeni

Revolucijom i Ljubavlju.

Tepao sam ti: Moja Kubo!

A ti meni: Moj Če!

Više nismo zajedno.

Kuba je ostala bez Če Gevare.

Če Gevara bez Kube.

Nema više ni Revolucije

ni Ljubavi.

A Revolucija i Ljubav bili su

lepa stvar,

Otuda umeni, sve češće

s nostalgijom odzvanja ono tvoje:

Jednom Če! Zauvek Če!

Da li i tebi, sve češće,

s nostalgijom odzvanja

ono moje:

Jednom Kuba! Zauvek Kuba!

Moja Revolucijo!

Moja Ljubavi!

(Moja Kubo).

Ivan Glišić