Ivan Glišić – Sećanja, Nikola Karaklajić

Nikola Karaklajić bio je jedan od najboljih šahista, ne samo u Srbiji, nego i širom Globusa. Početkom sedamdesetih, vodio je svakog ponedeljka emisiju o rokenrolu, Veče uz radio. Pomno sam je slušao. Slušaoci su zamerali Nikoli jer nema špicu za ovu emisiju. I on raspiše konkurs pod šifrom, za stihove. Napišem i pošaljem. Osvojio sam prvu nagradu. Otišao sam u Beograd, gostovao u emisiji, i čitao stihove. Sad konkurs da neko to komponuje. Opet konkurs pod šifrom. Pobedili su Miša Aleksić, bas gitarista buduće ‘Riblje čorbe’. I orguljaš Laza Ristovski, koji će jedno vreme svirati s bendom ‘Bjelo dugme’. Upoznah tako i njih. Snmismo i poloču. Nagrada nije novčana, nego uživo snimanje emisije u Šapcu, u sali Doma JNA.

VEČE UZ RADIO

Hej hej ovamo svi

Hej hej brojim do tri

Veče uz radio počinje sada

S mnogo muzike posle rada

Ponedeljkom nikada nismo sami

Veče uz radio tad nas mami

To je vreme smeha i igre

To je vreme kada smo čigre

Ako zakasniš ima leka

Veče uz radio strpljivo čeka

Veče uz radio bistra oka

Bistra oka, srca široka

Emisija naša svakoga zove

Nudi hitove stare i nove

Emisija naša šansa je više

Onom ko svira, peva, i piše

Ivan Glišić

Uz mene, nastupaće šabački bendovi, a publici će Nikola prvi put predstaviti Jadranku Stojaković, Dadu Topića i Srđana Marjanovića . Mišinu, Lazinu i moju himnu ‘Veče uz radio’, peva grupa ‘Zajedno’, svirali su Miša – bas, Laza – orgulje, atletičar Nenad Stakić- akustična gitara, a pevali Gorica Popović, Bilja Krstić i Bora Đorđević. Organizator beše Peca Popović, urednik lista ‘Džuboks’. Miša i Peca su mi postali veliki drugari. Kad je Miša osnovao bend SOS, napisao sam obe pesme, ‘Čovek i pčela’ i ‘Znam kako je’, za njihov prvi singl. Snimili smo i lp podužeg provokativnog naslova ‘Dokle, dokle te čudne stvari, dokle, dokle red da se kvari’, ali je u vreme Brozove smrti povučen, Miša i ja uzmemo matricu, ali dok smo u nekom kafiću u Beogradu, u ulici Tadeuša Koćuškog pili kafu, neko obio Mišinog fiću i uzeo matricu. Znači, pratili su nas. Kasnije, Peca me molio da priredim za engleskog producenta Topićev lp ‘Život u čizmama na visokoj peti’. No, engleskom producentu su Dasune pesme bile s predugačkim stihovima nalik na pripovetke, a ja ih nisam skraćivao jer bi izgubile smisao,.

ČOVEK I PČELA

I čovek i pčela imaju žalac

Pčela te žalcem bode u palac

Dok je čoveku širom sveta

Srce i duša najdraža meta

Od pčele te leči hladan kamen

Od pčele te leči vreli plamen

Bol srca i duše može da spreči

Drugarska ruka i tople reči

Da to je, to je istina cela

Tako, tako rade čovek i pčela

Ivan Glišić

Vreme čini svoje, ostarismo svi, Jadranka, Nikola, Miša i Laza preminuše. Darko Domijan je imao kamerne koncerte, i često je s njim nastupala i Jadranka. Ona je bila drugarčina i veliki šeret. Kad smo nastupali u beogradskom Studentskom centru, dobili smo apartman u hotelu ‘Moskva’. Darko i ja oka nismo sklopili od Jadrankinih  šala, na kraju je navalila da idemo u Skadarliju, na pohovan mozak. Otišli smo, pa su ona i Darko, na radost gostiju, noćobdija, pripredili koncert u malom. Peca me je upoznao i s tada mladim pevačem Dražen Žankom, pa da mu napišerm nešto. Žanko, profesor muičkog iz Sinja,  imao je gotovu muziku, a ja nisam voleo da pišem na gotovu muziku, drž ne daj napisah pesmu ‘Letnji dan’, za PGP. Za naredni singl planirali smo našu baladu ‘Život u divljini’. No, komisija i producenti su je odbili, jeste dobra ali je nekomercijanla. Peca me upoznao i s bendom ‘Tetrapak’, pa sam za njih napisao pesmu ‘Gde je tvoj topli dom’. Pevačica je bila druga Josipa Lisac. Nažalost, ploča je povučena jer nisu mene, nečijim slučajnim ili namernim previdom, naveli kao autora, članovi grupe su odgovornost prebacivali na kompozitora Minju Đorđevića, a on na njih, pa je SOKOJ uložio prigovor jer sam kod SOKOJ-a imao pečatirane stihove, a ‘Jugoton’ nije hteo da se bavi krađama i prekrađama, i da nalepnicu i omot ponovo doštampava.

ŽIVOT U DIVLJINI

Zelena polja, zelen je breg

Na vrhu brega beli se sneg

A iznad ove visoke gore

Valovi neba liče na more

Njiše se trava meka ko sag

Svuda po travi srebrni trag

To je na dlanu svakog lista

Pala kap rose pa jutros blista

Ovde nema vetra koji zlobom bije

Ovde nema kiše od nje da se krije

Od svitanja zore pa do noći crne

Slobodno se šeću i ptice i srne

Samo ovde ljubav prosula je boje

Samo ovde mirno cvetovi se roje

Ako tebi nešto osmeh sunca čini

Dođi, ja ti nudim život u divljini

Ivan Glišić

 

GDE JE TVOJ TOPLI DOM

Pređoh mnoge reke i dođoh u dalek kraj

Zalud noga mi gazi, ne vidim zvezda sjaj

Samo u trnju leži krvav mesec žut

Ispred je dan ali ja ne nalazim put

Gde je sad, gde je sad tvoj topli dom

Telo mi željno ognja i mekog sna

Možda sad je kasno da tražim sreću tu

Čim odoh od tebe izgibila sam nju

Možda ti sa drugim deliš život svoj

A možda  još čekaš na povratak moj

Gde je sad, gde je sad tvoj topli dom

Telo mi željno ognja i mekog sna

Ivan Glišić