Omladine sve manje na selu:
Ivan Jeremić je dvadesetšestogodišnji mladić iz okoline Šapca koji je pre osam godina počeo da gaji koze. Danas ovaj momak ima zavidnu farmu od preko 300 koza, a njegov posao, retko koji mlad čovek, bi pristao da radi. Ivana i njegovo stado, neretko mogu videti svi koji prolaze putem od Šapca ka Sremskoj Mitrovici. Njegovo stado i on su tu, bez obzira na vremenske uslove ili doba godine.
Tri stotine koza, Ivan i psi čuvari, svakodnevno su na pašnjacima i Mačvanskim njivama. Zanimanje čobanin ili pastir, gotovo i da ne postoji, ali Ivan svoje dane posvećuje farmi, i za sada mu dobro ide. A u ovom poslu, našao se sasvim slučajno.
„To je bilo davno, još kao klinac 2013. godine čitao sam o kozama i na internetu sam video da se jedno manje stado prodaje. To me zaintrigiralo, našao sam jednog čoveka u blizini Šapca koji ima farmu koza, i od njega sam kupio dvadeset jarića koje sam odgajio na cuclu. Tako je sve počelo. One su se razmnožavale, nešto sam dokupljivao pa sam 2016. godine odlučio da baš ozbiljno uđem u ovaj posao. Tada sam na muži imao oko 60 grla, danas je taj broj mnogo veći“, priča mladi Ivan Jeremić, vlasnik farme koza.
Svakog dana, najmanje sedam ili osam sati, Ivan Čuva koze na pašnjaku, kada se tome doda i vreme koje izdvaja za mužu i sređivanje štale, nekada ne stigne ni da se naspava. Nekada mu radni dan traje i preko 16 – 17 sati, što je veoma zamorno. Koze su živa bića, kojima treba pažnja non stop. Za njih ne postoji nedelja, praznik ili godišnji odmor.
Moj jedan radni dan počinje oko 7 sati ujutru, naravno čišćenjem štale i hranjenjem koza. U isto vreme počinje i muža koja traje do podneva a nakon toga stado izvodim na pašu. Na njivama smo svako popodne od jedan sat pa do nekih sedam – osam uveče. Svaki dan bez izuzetka. Nije mi težak posao, ja ovo volim, ali moram vam priznati da zbog ovakvog načina života trpe moje druge obaveze. Nemam odmor, niti slobodan dan, bukvalno sam vezan za ovo“, kaže Ivan.
Ivan kaže da ga za ovaj posao veže želja za radom ali i ljubav prema životinjama, ali da neće moći večno da ga radi. Iako požrtvovan i vredan momak, najveći mu je problem što sa društvom ne može da izađe u provod, a o godišnjem odmoru od desetak dana može samo da sanja.
„Ja nisam moderan čobanin. Moderne farme imaju električnu ogradu, ili čuvaju stado dronom. Ja radim na stari način, tradicionalno, tu sam sa kozama, psi i ja. Iako imam dvadeset šest godina ovim poslom se bavim relativno dugo i neću moći još mnogo da živim ovim načinom života“, kaže Ivan Jeremić.
Đorđe Mijailović
