Kome verovati u Srbiji
Odavno se logika izgubila iz školskih programa kao i iz javnih iskaza, barem onih koji su na vlasti u Srbiji. Elem, na Vidovdan, na protestu protiv kopanja litijuma, u Loznici se kako izjavi predsednik države Aleksandar Vučić okupilo 1.900 građana. Pri tom navodeći da su u to umešane najmanje dve zapadne službe čiji je cilj da spreče ubrzani napredak Srbije…
No, nije prvi put da predsednik, najblaže rečeno, ne govori istinu, a ovaj put to se protivi i elementarnom vidnom opažanju. Po gruboj proceni na kvadratni metar stane četiri čoveka, pa bi se lako došlo do brojke o prisutnim na ulicama Loznice, kao nabrojniji skup u poslednje vreme.
Nije samo problem što se izvrću činjenice o broju protivnika ovog režima, već je Srbiju zahvatila ozbiljna bolest neverovanja ni činjenicama ni zvaničnim institucijama. Pored ostalog i predsedniku države koji bi trebalo da oličava državno jedinstvo. Ne manju krivicu nosi i bivša premijerka Ana Brnabić, koja je navodno prethodno stavila tačku na kopanje litijuma, a po Ustavu unutrašnju i spoljnju politiku države vodi Vlada Srbije.
U svakoj ozbiljnoj državi moralo bi se verovati pravosuđu, trećoj grani vlasti, ali ovde ne! Pokleklo je pred izvršnom vlašću, da ni elementarne činjenice ne uzima u obzir prilikom donošenja odluka, kao što je slučaj sa Ustavnim sudom. Ni posle šest meseci za uvažene ustavobranitelje nije relevatno što su podneti brojni primeri izborne krađe, sve bacajući pod tepih zbog privilegija.
Kada tužilaštva ne postupaju prema očevidnim kršenjem zakona, kao što je kupovina glasova, ucene, prekrajanje biračkih spiksova i masovne migracije birača, onda kako im tek verovati za krupne pljačke i očigledne zločine. Naravno, jer mafija i pojedini ljudi iz vlasti su duboko povezani, pa se besomučno brani i Jovanjica, i Krušik, i Beograd na vodi i slučajevi koji prosto bodu oči svojom očevidnošću.
Ne može se verovati ni nekima sa najvišim akademskim titulama, iako naše školstvo tobož počiva na naučnim principima, odnosno istinitosti. Tako u ekonomiji, koja se bazira na matematici, čudno zvuči da se, na primer, auto-putevi kod nas plaćaju dva-tri puta skuplje nego što su to tržišne cene. Pa tako auto-put Ruma-Šabac košta 12 miliona evra po kilometru, iako je to cena za „nebeske puteve“ po vrletima sa brojnim tunelima, a ne kao što je ovde slučaj, po ravnici. Inžinjeri su ozbiljni ljudi, pa je nekako nemoguće da promaše toliko u predračunu i računu. Zato, onako uzgred, postoji i neki dopis da se u cenu tog puta računa i desetine miliona za stranku i pojedince u tome. Pa onda ne čudi kada najveći putari, Zvonko Veselinović i Milan Radoičić ostvare za 2022. godinu profit od 2,67 milijardi dinara, veći nego što je imala Delta holding sa 3.800 zaposlenih.
Ovde je matematika, odnosno profit neumoljiv, naravo na stranu onih koji rade za ovu vlast. I tako u krug, NZS-ove vlasti je pljačka. A za to su spremni sve da urade, od krađe izbora, monopola u medijima, pretnjama i ucenama, a po zakonu omerte.
I na kraju ove srpske poražavajuće balade stiže upustvo Vlade Srbije da se u naredne dve nedelje pokrene medijska kampanja s ciljem da se podrži iskopavanje litijuma. Već viđeno, jer javni medijski servisi, TV sa nacionalnom frekvencijom, tabloidi i prorežimski mediji su već odavno izgubili vezu sa istinom. Ali, na kraju krajeva, ova vlast na istinu deluje kao sonom kiselinom, da se na kraju malo kome može verovati, po onom „držte lopova“, a onda i oni čestiti i istinoljubivi delatnici bivaju skrajnuti.
Dragan Eraković