PISMO MEKSIČKOG AMBASADORA U BEOGRADU KARLOSA FELIKSA KORONA POVODOM MOJE KNjIGE ŠABAČKE PRIČE I KOMENTARI MOJIH UČENIKA NA DRUŠTVENIOM MREŽAMA
Dve godine ne izlazim iz porodičnog stana, jer očekujem poziv ortopedske klinike Banjica, da konzilijum lekara sa Banjice odluči da li će mi protezu desne noge – kuka operisati, jer sam u vremešnim godinama u 88 godini života. Usled velikog broja, do sada operacija 8 (osam), rešio sam da pišem, moja lična sećanja, od moje šeste godine kada sam pošao u prvi razred osnovne škole, školske 1940/41 godine u šabačku osnovnu školu „Stojan Novaković“ – „Vežbaonica“, koja se nalazila u Masarikovoj ulici broj 33, koje tu na toj lokaciji već odavno nema. U toj tada osnovnoj četvororazrednoj školi, bilo je samo četiri razreda, po jedno odelenje: prvog, drugog, trećeg i četvrtog razreda. Svake sledeće školske godine, u školu je upisivano po jedno odelenje prvog razreda. Kolumne sam počeo da pišem 2012. u regionalnom listu „Podrinske novine“ i moja kolumna je cela novinska stranica. U kolumnama pišem o životu svih Šapčana, poznatih sportista, trgovaca, poznatih ljudi Šapca koji su zadužili Šabac, osnivačima kulturnih ustanova, a oni koji su sada direktori tih ustanova ne znaju ko su ti ljudi, a rade u tim ustanovama. U to sam se lično uverio ove 2021. god. Na ta mesta zaseli su, po rodbinskoj liniji, političkoj liniji, a tvrde da ti ljudi, koji su osnivači tih ustanova nisu oni, već neki drugi. Kada sam od direktorke šabačkog Muzeja, Subotičanke Nele Tonković tražio validnu istinitu potvrdu da je osnivač Muzeja Lj. P. Rekla mi je da nije on, već neko drugo lice, i da ja ne govorim istinu. I tu, validnu potvrdu do danas, nisam dobio, a tražio sam, od nove direktorke Jovane Stojanac, koja je došla, imenovana za direktora Muzeja, po političkoj, dedovskoj liniji, i od nje nisam dobio potvrdu, da je moj deda Ljubomir Pavlović, bio predsednik šabačke opštine, ne svojom voljom, osnivač šabačkog radničkog univerziteta, jedan od osnivača šabačke biblioteke. Ljubomir Pavlović je u porti šabačke crkve, kao predsednik šabačke opštine na njegovu inicijativu podignut spomenik, junacima Prvog svetskog rata, jer je sa najstarijim sinom Radoslavom Pavlovićem, studentom pariske Sorbone – 1.300 kaplara bio učesnik Prvog svetskog rata i preživeli su Albansku golgotu. A u šabačkom velikom parku, kao predsednik opštine na njegovu inicijativu podignuti su spomenici Knez Ivi od Semberije i Janku Veselinoviću u velikom šabačkom parku. Ljuba Pavlović je, 1933. godine, bio predsednik za obnovu Vukove kuće u Tršiću i Vukovog Doma u Loznici. Jedino u Vukovoj kući u Tršiću piše da je predsednik za obnovu Vukove kuće u Tršiću bio Ljubomir Pavlović, a istoričar-kustos, zaposlen u šabačkom Muzeju, septembra meseca 2016. godine sa tadašnjim gradonačelnikom Nebojšom Zelenovićem pred Vukovim Domom u Loznici u emisiji „Šabac u Loznici“ na TV „As“ nisu spomenuli ime Ljubomira Pavlovića. Ja sam iz knjige „Rabadžiluk“ autora knjige Stane Munjić i Slavka Bogojevića članak koji su napisali o Ljubi Pavloviću, poslao putem poštanske povratnice, da imam validan dokaz, ja i primalac. Posle nekoliko meseci 2017. godine, prilazi mi u hodniku opštinske zgrade čovek, zaposlen u opštini i oslovljava me i pita: “Da li sam ja profesor Pavle Pavlović – Paja Labud i predstavlja mi se i kaže: „Ja sam Dejan Živanović i odgovoran sam u Šapcu za kulturu, kulturne ustanove i istorijske spomenike u Šapcu i kaže mi da je od gradonačelnika Nebojše Zelenovića, dobio moje pismo, i pita me šta ja predlažem, a odgovorim: „Da se na nekoj od kulturnih ustanova, koje je Ljuba osnovao stavi ploča i da se na ploči napiše sve šta je Ljuba za života ostavio Šapcu. Jer je Žika Popović kada je Ljuba Pavlović preminuo 2. septembra 1936. godine osnovao Fond da se Ljubi Pavloviću uradi bista. Od oslobođenja Šapca 23. oktobra 1944. vlasti su se menjale, a u Šapcu do danas nema na kulturnim ustanovama, nigde njegovo ime koje je Ljuba Pavlović osnovao. Kada sam ja Dejanu Živanoviću predložio da se na kulturnim ustanovama, koje je Ljuba osnovao stavi ploča, sa njegovim imenom, Dejan me je prekinuo i rekao mi da je Nebojša Zelenović odlučio da mi opština da 150.000 dinara za štampanje knjige „Šabačke priče“, ali da sačekam, mesec dana. Prošao je mesec dana obećani novac nisam ni video i nikada dobio, prevaren sam, slagali su me!? Mene može čovek u životu da slaže samo tri puta: prvi put, poslednji put i nikada više. Međutim, volim naš grad Šabac, jer sam treća generacija Šapčana, i ako nisam rođen u Šapcu. Rođen sam „po sili zakona“ u najlepšem posavo-tamnavskom selu Kaona u zgradi osnovne škole, koja se tada nalazila na domak manastira, a moji roditelji bili su prosvetni radnici. Rođen sam 19. juna 1934. godine kao četvrto dete, a moj najmlađi brat Dušan, rođen je u Bačkoj u Senti, 2. novembra 1936. god. Na osnovu objavljenog mog članka „Sećanje na šabačku hemijsku školu „Boris Kidrič“, i na učenike koji su završili školu pre mog dolaska, list „Podrinske novine“ 3. juna 2021. objavile su moj članak, a veliki broj mojih učenika, dali su komentare, lajkovali su i „fejsovali“ objavljen članak. A lajkova na društvenim mrežama bilo je 150 i 8 šerova i ako sam u penziji 30 godina i šest meseci. Izneću samo komentare devet mojih učenika, koji žive u Srbiji u raznim mestima:
- Dinov Zoran: „Sećam se 1982. godine bili na ekskurziji u Umagu, a ja sa Gajom igrao šah… nezaboravno!“
- Duško Bošković: „Moja škola, koju sam završio i ovaj čovek LjUDINA, bio mi je razredni starešina, najbolji na svetu. Meni i mojoj generaciji izađosmo iz ove škole „Boris Kidrič“, davne 1979. godine… Živeo Pajo!“
- Duško Vuletić: „Svaka“ čast za tekstove mom profesoru fizičkog, Paji Labudu“.
- Milanka Ranković (Nikolić): „Profesore, hvala na ovom sećanju. Ponovo preživeh sve trenutke detinjstva i mladosti. Šabac zauvek i u mom srcu. Veliki pozdrav.“
- Srbijanka Maksimović: „Pozdrav za profesora! Bila sam baš učenik generacija 1974! Odeljenje devojaka – analitički smer, a razredni starešina, nama je bila Goca Isaković! Vratili ste me u najlepše doba. hvala Vam i veliki pozdrav iz Loznice.“
- Dejan Krsmanović: „Profesore, hvala što jedno divno vreme, u prošlosti našeg grada čuvate od zaborava, a nas malo mlađe, neverovatno, vešto, rečima, Vašim sećanjima, ubacujete u to doba! Bravo!“
- Duška Rajinović: „Sve čestitke, podsećanje, mlađih generacija na Šabac.“
- Zoran Kukulić: „Veliki pozdrav mom profesoru“
- Suzana Kojić, eks Jeremić: „Pozdrav profesore!“
Od direktorke šabačke biblioteke, Jelene Podgorac Jovanović, tražio sam potvrdu da je moj deda Ljuba Pavlović jedan od osnivača šabačke biblioteke, nije mi dala. Uputila me je na službenicu biblioteke, koja je pre nje bila direktor biblioteke. Ovim njenim odgovorom, pokazala je i ispoljila da je prepotentna osoba. Potvrde su mi bile potrebne, jer sam dao da se moja druga knjiga Šabačke priče štampa, a od grada i od gradske uprave za prvu i drugu knjigu Šabačke priče nisam ni perpera – cvonjka dobio, verovatno što pišem o Šapcu i Šapčanima. Dobijaju oni koji pišu knjige o Tunguziji, Honolulu? Mene veliki broj Šapčana poznaje, i da je moja prva knjiga Šabačke priče objavljena 2017. i pitaju me što šabačka biblioteka nema moju knjigu? Ja svakom od njih odgovorim: „Pitajte njih“? Da mi je grad, finansirao štampanje knjige a nije, ja bih šabačkim kulturnim ustanovama poklonio po nekoliko mojih knjiga. Povodom ovoga mog komentara, krajem aprila meseca 2021. godine, poziva me jedna Šapčanka i kaže mi, da je neko iz gradske uprave Šapca, poklonio 22. aprila moju knjigu „Šabačke priče“ meksičkom ambasadoru, Karlosu Feliksu. Ja sam se prijatno iznenadio i oduševio. Desetog juna 2021. god. dobio sam pismo, ambasadora Meksika, Karlosa Feliksa iz Beograda, Ljutice Bogdana 5, Dedinje, Savski venac, 11040 Beograd Srbija, i njegovo pismo upućeno meni citiram u celosti:
- Pavle Pavlović, pisac, Srbija, lično
– Gospodine Pavloviću, zadovoljstvo mi je da Vas lično pozdravim i da Vam u prilogu dostavim traženi materijal, o mojoj poseti gradu Šapcu 22. aprila i otvaranju izložbe meksičke autorke u Kulturnom centru, za pisanje drugog dela Vaše knjige „Šabačke priče“. Zahvaljujem se gradu Šapcu, gradonačelniku, i Vama kao autoru knjige „Šabačke priče“ na izvanrednom poklonu, koji sam dobio prilikom moje posete, kao i to, želite da uključite ambasadu Meksika u nastavku Vaše knjige. Želim Vam puno uspeha i koristim priliku da Vam ponovo izrazim moje osobito poštovanje.
Svojeručni potpis pisma Karlos Feliks, ambasador Meksika.
Prilikom obeležavanja grada Šapca 22. aprila dodeljene su Aprilske nagrade i na prijemu u Gradskoj kući bio je i ambasador Meksika u Srbiji, Karlos Feliks Korona. Prilikom posete gradu Šapcu, pored divnog prijema ambasador je na poklon dobio knjigu „Šabačke priče“, autora Pavla Pavlovića „Labuda“. Posle posete Gradskoj kući, ambasador se uputio u Kulturni centar, na otvaranje izložbe grafika meksičke autorke Dijane Morales, Galisije pod nazivom „Mnogobrojne mogućnosti linije“. Ova izložba je treća po redu izložba meksičkih autora, koju Kulturni centar iz Šapca organizuje u saradnji sa ambasadom Meksika u Srbiji i mr. slikarstva Leposavom Milošević – Sibinović, koja je autorka ovog projekta kulturne saradnje. Ovom poslednjom rečenicom, završavam citat pisma i materijala koju mi je poslao meksički ambasador u Srbiji, Karlos Feliks Korona i u celosti će biti objavljeno u mojoj drugoj knjizi „Šabačke priče“. Ambasadoru Karlosu Feliksu Koroni, neizmerno se zahvaljujem na pažnji, ažurnosti, a takođe i njegovim službenicima, koje su zaposlene u meksičkoj ambasadi u Beogradu. Ja treća generacija Šapčana u 88 godini života, od dve šabačke kulturne ustanove , biblioteke i muzeja do danas 14. juna tražene potvrde nisam dobio da je moj deda Ljubomir Pavlović, pored ostalog osnivač tih ustanova. Zahvaljujem se članu gradskog veća za kulturu Miroljubu Mijuškoviću, što je u centru Šapca, otvorio izložbu poznatih i priznatih Šapčana, njihovim fotografijama i pisanim tekstovima, ko je šta bio i šta je Šapcu iza sebe ostavio.
-NASTAVIĆE SE-
Pavle Pavlović-Paja „Labud“
