“Bez žena nema opstanka sela”
Vaš projekat “Bez žena nema opstanka sela” me podseća na seminar PSSS Srbije “Istina je cela, bez mladih nema sela”, koji se bave istom problematikom, a to je opstanak sela. Tema ko tema, da se nešto priča, potroše pare za seminar, uzmu pare za projekat, nešto i neko zaključi da treba ovo, ovako, MI, a u praksi ništa. Pričamo i pišemo o povratku na selo a proces deagrarizacije i dalje traje. Mladi odlaze u gradove i inostranstvo, a oni što ostanu ne žene se, jer nemaju sa kim. Devojke sa sela koje su pošle u srednju školu ili na fakultet ne vraćaju se na selo. Pitamo se zašto? Koji je motiv mladih da žive na selu i od sela?
Kakav je danas položaj žena na selu na teritoriji grada Loznice?
Bez obzira na činjenicu da je žena sve manje na selu, položaj žena na selu danas je bolji nego juče, a juče bolji nego prekjuče. Naš problem je u tome što se sve čini da se kroz novu kapitalističku industrijalizaciju i digitalizaciju pokaže i dokaže da je bolje i lakše živeti u gradu, tamo biti zaposlen, tamo stvarati porodice ako se to želi i ako se ima sa kim.
Kako privući žene da dođu na selo i da li se u Loznici nešto preduzima po ovom pitanju?
Ne bih koristio termin “privući”, već bih govorio o motivaciji žena da dođu i žive na selu. Šta može biti motiv? Najveći motiv svih žena je ljubav i sigurnost. A ljubavi ima: tamo gde žive žene, muškarci i deca, mladi i stari, gde žive porodice, oženjeni i udati, gde ima asfaltiran put, stuja, voda, telefon, internet, prodavnica, škola, ambulanta, crkva, pošta, zadruga – otkup poljoprivrednih proizvoda, gde neko ceni rad poljoprivrednika koji proizvodi hranu za sve, dom kulture, autobuski prevoz, posao koji ne diskriminiše porodicu. Kad ima ljubavi ima i sigurnosti. Grad Loznica nastoji da ima stalnu komunikaciju sa savetima seoskih mesih zajednica kako bi imali informacije o tome koje su potrebe i koji su problemi sela koje treba odmah rešavati. U budžetu su planirana i raspoređena sredstva za infrastrukturno i prostorno planiranje i uređenje mesnih zajednica, za izgradnju komunalnih objekata i puteva, ali i za druge troškove u mesnim zajednicama kako bi i one najmanje mesne zajednice po broju stanovnika mogle da opstanu. Radi se na stvaranju normalnih uslova za život i rad na selu, ali čini se da bez dodatne motivacije ne možemo očekivati da se veći broj žena odluči da živi, a pogotovo i da radi na selu.
Projekat „Bez žena nema opstanka sela“ sufinansiran je iz budžeta Ministarstva kulture i informisanja. Napomena: „Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva”.
Koje mere bi, generalno na nivou države, trebalo preduzeti da bi žene
na selu imale kvalitetniji život i ostale na selu?
Predlog mera kojim bi se podstakao ostanak, dolazak i život žena na selu:
- Novčane nadoknade za: prve sklopljene brakove, svako rođeno dete i posebno za treće dete u porodici (Loznica to već daje ali za celu teritoriju grada)
- Mesečne nadoknade za žene nosioce registrovanih poljoprivrednih gazdinstava u ruralnom području gde je gustina naseljenosti manja od 150 stanovnika/km2
- Oslobađanje od poreza na imovinu
- Subvencionisanje troškova električne energije
- Besplatan autobuski prevoz
- Pravo na starosnu penziju po osnovu života na selu
- Uvesti plaćanje poreza za neoženjene i neudate preko 30 godina
U Loznici, 30.11.2020.godine
Živko Stefanović dipl.inž. poljoprivrede