LAŽIMA I OBMANAMA DO LIČNE KORISTI
Mislim da je danas svima u Šapcu jasno da nam sa naprednjacima ne može biti bolje nego samo gore. Možda i najgore u istoriji. Gore i od onog perioda kada su kroz Šabac prolazili Austrijanci ili njime vladali Nemci. A razlog da tako mislim zasnivam na činjenici da je Srpska napredna stranka sastavljena od loših i nesposobnih ljudi, političkih preletača, nepismenih i neobrazovanih osoba koji smatraju da svoj društveni status mogu izgraditi kupljenim diplomama, lažnim doktorskim titulama i na brzinu stečenim novcem. Zloupotreba državnih funckija i radna mesta kojima ucenjuju građane su njihov najveći adut. Zato i ne čudi što su naprednjaci za svoju medijsku podršku izabrali isključivo one medije koje su mogli da “kupe” i novinare koji neće misliti svojom glavom već će pisati i objavljivati ono što im naprednjaci kažu bez obzira što i sami znaju da je to laž. A “biser” u celoj toj medijskoj priči je što su većina tih novinara “ispušene muštikle” koje u svojoj biografiji mogu da se pohvale da su radile za sve i svakog ko je mogao i hteo da ih plati a vrhunac svega je to što su u svojoj “bogatoj” novinarskoj karijeri reketirali brojne privrednike. I dobro živeli. Ali, ostaće zabeleženo i to da su svom “meceni” okretali leđa i prelazili u drugi tabor čim je on, “mecena”, zapadao u neke, uglavno finansijske, probleme. Nije tajna ni to da su svi oni novinari koji danas rade za šabačke naprednjake svoje “usluge” nudili i Nebojši Zelenoviću ali on nije hteo da ih plaća na nelegalan načina pa se ovo što danas rade ti “vrli” novinari može smatrati kao vid osvete. Ali, sve to nije bitno. Bitno je ono što oni mogu danas da urade, napišu. A to je ništa. Duplo golo. Njihovi plaćeni članci zasnivaju se isključivo na lažima i prostačkim uvredama. Jeziku koji je prihvatljiv i razumljiv samo njihovim sadašnjim sponzorima a koji na taj način leče svoju bolesnu sujetu i komplekse. Njihova nesreća, ili sreća, ogleda se u tome što ta njihova pisanija, na portalima koji su pod kontrolom SNS-a, čita i komentariše veoma mali broj ljudi. Uglavno oni sami preko brojnih lažnih profila.
A kako to u praksi izgleda najbolje se može videti, na primer, po tekstu “Leksilijum koji je probudio Šabac” koji su preneli svi njihovi elektronski “profili” i Vujković M. Branko (kao šabački šef botova) koji je sastavljen od izvrnutih reči i rečenica koje mi u “Podinskim” pišemo.
E, sad, ako taj njihov tekst, koji možete videti i pročitati na njihovim sajtovima, ubacite u “gugl predvodilac” dobićete originalan tekst koji izgleda ovako:
Mafija zabrinula Šabac
Šabac je oduvek bio jedan od najlepših srpskih gradova. Grad Jevrema, Luke, Vinavera i naših potomaka. Grad pametnih ljudi koji je iznedrio velika imena poznatih umetnika, naučnika i javnih ličnosti. Grad mladosti i prosperiteta.
Nekadašnji “Mali Pariz” je za vreme vladavine Dušana Petrovića i poslednjih godina Nebojše Zelenovića postao najlepši i najprosperitetniji grad u Srbiji.
Sjaja tog “Malog Pariza” kojim se ponose Šapčani je sve veća. Ovaj dvojac je vođen isključivo interesima građana, mada je u svom radu činio i brojne greške – pre svega kadrovske. U razvoj Šapca potrošene su godine ali mnogim šabačkim generacijama omogućen je bolji život koji im je pokucao na vrata. Iako je privatizacijom otuđeno mnogo toga što je vredelo i predato u ruke ljudima koji su do tada bili na margini društvenog života Šabac je krupnim koracima nastavio da se razvija.
Naravno pamte Šapčani mnoge početke kao što pamte i svoje korene. Danas Šapčani mogu da šalju svoju decu da idu na posao u velike svetske firme za pristojnu (za Srbiju) platu i da svi zajedno gledamo kako privreda Šapca raste.
Međutim, nisu svi oni koji žive u Šapcu srećni i zadovoljni što je Šabac, iz dana u dan, sve više evropski grad.
Oni koji nisu, do osnivanja I učlanjenja u Srpsku naprednu stranku, znali ni da se potpišu odjednom, preko noći, postaju doktori nauka, narodni poslanici, postaju direktori sa lažnim fakultetskim diplomama, velike gazde i kupuju sve što se novcem kupiti može. Skupocene automobile, stanove za švalerke… Uz podršku takvih ljudi i nešto novinara s(kupljenih) sa „koca i konopca“ koji su svojim neprofesionalnim radom godinama debelo naplaćivali svoje članke i priloge (reketirali sve dosadašnje vlasti i brojne privrednike) preletajući na stranu onih koji više i bolje plate, pod okriljem Bobana Birmančevića pokušavaju da uruše Šapca i devastiraju sve što mogu. Zarad mračnih interesa Srpske napredne stranke.
U “Malom Parizu”, u kojem vlada demokratija, svi koji žele da ostvare svoje snove mogu to da učine na referendumu i sami odluče gde i u šta će da potroše pare od poreza na imovinu. Pokazalo se da nije greška što su se Dušan Petrović i Nebojša Zelenović potpuno posvetili toj lokalnoj politici u razvoju ovog prelepog grada i što su stvorili referendumsku atmosferu među svojim sugrađanima. Atmosfere u kojoj svi oni koji imaju dobre ideje imaju priliku i da ih realizuju. Oni su prvi koji su se u Srbiji ovog dosetili.
Nažalost pod okriljem Srpske napredne stranke iznedrili su se neki ljudi koji bi da opljačkaju sve što se opljačkati može a Šabac im je meta jer je on bogat grad. Samo kad bi se dokopali vlasti. Zato nije ni čudo što pokušavaju da posvađaju narod (zavadi pa vladaj) i zamajavaju ga lažima sa kojima se obračunavaju sa političkim protivnicima dok vreme prolazi i dok se ne zametnu tragovi njihovih pljačkaških namera. Zadnje četiri godine naprednjaci u Šapcu nisu pričalo ni o čemu drugom sem o politici. Nisu pričalo o tome šta se može već su tražili razlog zašto se ne može. Umesto da kao ljudi sednu i razgovaraju sa predstavnicima Grada šta i kako mogu da pomognu Šapcu, oni kreću u besprizoran rat saopštenjima i medijskim nastupima kudeći sve što je uređeno u Šapcu od dolaska demokrata na vlast mada su i oni sami u nekim trenucima bili deo tog establišmenta. Umesto da razgovaraju i urade najbolje za Šabac, oni su raspirivali pre svega političku mržnju prema svojim političkim neistomišljenicima (setite se samo sednica Skupštine grada) koja se kasnije prelivala na sve delove društvenog života. Umesto da juriša za boljim životom svojih sugrađana Pajić i Birmančević kreću da sve Republičke institucije širom Srbije okreću protiv Šapca u društvu onih koji Srbiju pljačkaju. Zato ih je narod i kaznio na izborima, na onim 21.06.2020. i na ponovljenim 05.09.2020. jer ni pored silnog novca uzetog od opljačkane Srbije i podrške svih onih koji se mafijom u Srbiji zovu nisu uspeli da pobede. Kaznio ih je narod i time što je uspeo bojkot Republičkih izbora u Šapcu na kojem je lista Aleksandra Vučića osvojila oko 35.000 glasova jer nije imala političkog konkurenta čime se pokazalo da je Vučićeva diktatorska vlast nelegitimna. Šapčani ne žele gradonačelnika sa lažnim diplomama i doktoratom koji se neće baviti svojim gradom već će ga prepustiti u ruke mafiji. Oni ne žele da budu taoci političke karijere Aleksandra Pajića koji će biti običan satatista gradonačelnika i Vujković M. Branka koji će stvarno, poput onih hijena u filmu “Kralj lavova”, upravljati gradom. Više nego jasno građani su im poručili da je vreme da odu sa političke scene na kojoj će ostali upamćeni kao “preletači” i da narod za početak želi da se izmiri. Da građani pruže ruke jedni drugima i da zajedno krenu da još više grade i razvijaju “Mali Pariz”. Umorni su Šapčani od tuđih ratova tj ratova koje im nameće Beograd. Umorni su od spinovanja, obmana i laži kojima se služi Srpska napredna stranka. Umorni su od obećanja da će im sa naprednjacima biti bolje. Svesni su građani da nije istina da su oni drugi “loši” kako im naprednjaci pričaj. Jer imaju oči da vide kako se Šabac gradi i razvija. I nije bitna više ni odluka GIK-a, ni odluka Upravnog suda ni bilo koje institucije. Bitno je da je narod shvatio da je vreme da politika ode u drugi plan, da se sprovede strategija razvoja grada, da dolaze investicije, a ne da se investitori teraju u druge gradove, da se još bolje živi. Zelenović ima pravo, na osnovu onoga što je uradio, da od narod dobije (samo) još jedan mandat. A građani treba da povrate veru u sebe i da izmireni sa još većim elanom krenu da unapređuju život u svom “Malom Parizu”. Sve što nije do sada urađeno može se popraviti i uraditi samo ako smo složni. Sve što je posvađano može se izmiriti, ali sve to moraju sami građani da shvate i da urade. Shvatili su valjda da od stranih ambasada mogu da imaju samo koristi. I Evropska unija, koja je i do sada bila najveći donator našem grad, i koja poržava Zelenovića još više će pomoći Šapcu. Da Šabac i njegovi građani ne budu taoci jedne politike i jednog čoveka koji nikako da shvati da mu se bliži kraj i da je to neminovno. Šabac nije igračka koju treba dati razmaženom i bahatom detetu, Aleksandru Vučiću, da je razmontira i uništi kako bi na trenutak zaboravio da je najgori od sve dece. Pajić, Birmančević, Vujković i ostala naprednjačka kamarila dojadili su onima iz Beograda i postali su im teret za sve pa su odlučili da ih stave pod “čizmu” mafije. Ali zbog toga najviše će da trpe građani. Bitange u životu ne mogu biti čestiti ljudi u borbi za vlast.
Zato im je izmišljena i smešna priča s leksilijumom sa kojim su ih, tobož, njihovi politički protivnici nameravali da “truju” poslednja slamka spasa kojom treba sopstvene sugrađane da prevare i dođu do političke pobede. Ali Šapčane nije lako prevariti. Kraj je naprednjacima bliži nego što misle…
ŽIVEO NAŠ ŠABAC!!!
NIJE SVE TAKO CRNO KAO ŠTO IZGLEDA! MNOGO JE GORE!