Poslednjih godina, sve češće strahujemo od najrazličitijih pokušaja uništavanja prirodnih resursa naše zemlje, kojima Srbija itekako obiluje. Tako dolazimo i do današnjeg „protagoniste“, planine Bobija, po mom mišljenju najlepše planine zapadnog dela naše zemlje, one čiju lepotu prepoznaju mnogi planinari, ali nažalost i čija rudna bogatstva prepoznaju lovci na lični profit. Ali za početak, nešto više o ovom nedovoljno čuvanom blagu kojim se ponose sela nedaleko Drine.
Bobija je planina koja pripada Dinaridima, i smeštena je istočno od reke Drine, na oko 30km. Okružena je planinama Medvednik, Sokolskim planinama, Gvozdačkim stenama, Tisovikom, i pripada Valjevskim planinama, tačnije predelu Azbukovice. Prekrivena je pašnjacima, mirisnim četinarima i bukovom šumom. U severnom podnožju, teče čista reka Ljuboviđa, a na južnim padinama nalazi se kanjon reke Trešnjice. Bobija je inače, pored Uvca, jedino stanište beloglavog supa u Srbiji. Planina prema nekim podacima, ima više desetina izvora najčistije pijaće vode, i to na svim svojim padinama. Najviši vrh je Tornička Bobija, koja dobila ime po selu Tornik, a sa čijeg se vidikovca prostore jedna od najlepših panorama na zapadu zemlje, u pravcu Drine i Bosne.
Baš na ovakvoj, bez preterivanja bajkovitoj planini, upravo se sprovode čak tri ekocida, a da šira javnost nema nikakve informacije o tome
Na svega dva kilometra od samog vrha, nalazi se napušteni rudnik barita, izvesnog minerala čije je iskopavanje počelo, po nekim podacima između dva rata. Iskopavanje je povereno rudarskom kombinatu „Trepča“, iz Kosovske Mitrovice. 60-ih godina, rudarenje nastavlja društvena firma „Granit“. Godine 2004. eksploatacija se predaje u ruke rudaraskom društvenom preduzeću „Bobija“ iz Ljubovije, na čijem je začelju izvesni Ratko Đokić, inače meštanin sela Gornja Orovica, koje se nalazi na zapadnim padnima Bobije. Preduzeće „Bobija“, 2003. godine traži odobrenje za nastavak eksploatacije barita od državne firme „Granit“, takođe iz Ljubovije, čiji je pravni slednik. O daljim tokovima iskopavanje, nemam evidenciju, osim činjenice da je nakon eksploatacije rudnik samo napušten, pa se do danas vodi kao deponija! Pre svega dve godine, firma „Konstantin Resources d.o.o.“, sa sedištem u Beogradu, zatražila je dozvolu za probna iskopavanja na Bobiji, i to na mestu gde se nalazi jalovište napuštenog rudnika. Dozvolu za istražne radnje firma dobija, i to potpisuje ministarka za rudarstvo i energetiku, Dubravka Đedović. Od tog trenutka, meštani zatiču Kineze koji se vozaju oko rudnika, sa terenskim automobilima brendiranim, ni manje, ni više nego sa logotipom „Zi Jin Copper“, iste, sporne firme koja eksploatiše rude u istočnoj Srbiji. Pod osnovanom pretpostavkom, ljudi strahuju da je „Konstantin Resources d.o.o.“, zapravo samo formalni paravan pred prepuštanje rudnika Kinezima, nakon zakonski odobrenih istražnih radova u trajanju od tri godine. Ono što je dodatno, izuzetno sumnjivo, jeste užurbana sanacija jednog starog rimskog puta, nikada održavanog, koji prolazi kroz planine, i povezuje valjevski kraj, sa putem koji vodi ka Ljuboviji. U pitanju je loš, makadamski put, po kome je izuzetno teško voziti, koji prati tok reke Ljuboviđe, i vijuga između planine Medvednik, Tisovik i Bobija. Prošle godine se obrušila ogromna stena, od nekih 10m, i odnela put na tom mestu. Pretpostavilo se da put neće biti saniran godinama, jer on vodi do svega dvadesetak domaćinstava na tom delu planine. Ali to je bilo loše nagađanje, jer neko očigledno ima viši interes da se put popravi. Pre oko mesec i po dana, počelo je saniranje puta, i to sa šest mehanizacija koje simultano rade, i postavlja se asfalt u širini od 6 metara, na mesto makadamskog puta, na kome nisu mogla da se mimoiđu ni dva automobila. Jasno je, da ovakav poduhvat nije učinjen zbog šezdesetak ljudi koji žive u selu Orovička planina, nego da se put sprema za kamionski transport. U istom kontekstu, povezuju se istražne radnje firme „Konstantin Resources d.o.o“, dolasci kineske firme „Zi Jin Copper“ u posetu rudniku, kao i izgradnja puta. Podsećam, da su Kinezi ugovorom zahtevali da im se obezbede solidni putevi na deonicama koje vode ka rudnicima, pa tako najnenaseljeniji deo istočne Srbije, sada ima nove puteve. Ironija je još veća, jer se kineskim firmama obezbedilo pravo da sami zarade novac pravljenjem baš tih puteva, dok je domaćim firmama to isto pravo ukinuto.
Dakle, u slučaju problema na planini Bobija, imamo dva prekršaja. Jedan bi se vodio kao privredni prekršaj, time da nakon završenih iskopavanja, nije uklonjeno jalovište, i nije rekultivisana oblast. Pušteno je da se kišnica, koja se skuplja u omanje toksično jezero, sliva niz padine planine. Na tom mestu, događa se da divljač pije vodu, nakon čega umire u roku od nekoliko sati! Drugi prekršaj je to što je dozvoljeno istražno iskopavanje firmama „Bobija d.o.o.“, i „Konstantin Resources d.o.o.“, i to baš na mestu jalovišta, koje već zakonski i po ugovoru nije sanirano.
Treći potencijalni prekršaj će biti ako se ustanovi da su kontaminirani izvori pitke vode. Meštani su prijavljivali, da je takođe izuzetno čista, planinska reka Ljuboviđa, primećeno da u nekim trenutcima postaje crvenkaste boje, zbog čega će se insistirati da se voda šalje na ispitivanje kvaliteta. U slučaju da se ispostavi da je voda kontaminirana, sprovešće se dalje zakonske mere u smeru lokalnih vlasti u Ljuboviji.
I poslednja stavka, u nizu problema planine Bobija je i to da se abnormalno seče četinarska šuma, koja je pod upravom Srbijašuma. Dozvole za seču, potpuno zdravih stabala su dobijene od samih Srbijašuma, koje užurbano eksploatišu šumske oblasti, jer su kao firma, u procesu prodaje.
Neophodno je da se ljudi udruže, i stanu na put uništenju prelepe prirode naše zemlje. Problem koji je zadesio Bobiju, na isti način, dok ovo čitate, zadesio je i okolne planine zapadne Srbije, kao što su Medvednik, Povlen, Magleš i Jablanik, na kojima se upravo dešavaju probni rudarski poslovi.
Ne dozvolimo da zapadnu Srbiju, zadesi katastrofalna „sudbina“ istočne Srbije. Reagujmo odmah!
Nemanja Jovanović
Fotografije: Nemanja Jovanović
