Evropski primeri Šapca (5)
U vremenu opšteg potonuća, ”tzv.”srpskom vremenu”, Šabac je do pre dve godine imao niz rešenja po evropskim uzorima, a za razliku od prakse u drugim srpskim gradovima, pa i onim najvećim: Beogradu, Novom Sadu, Nišu… Počev od najvažnije brige za najmlađe, jer ovde nema liste čekanja za upis u vrtiće.
U poslednjih nekoliko godina izgrađena su nova obdaništa, i za više od tri hiljade mališana obezbeđeno je sigurno mesto. Poređenja radi u drugim gradovima nešto malo više od polovine najmlađe populacije ima mesto u vrtiću, a sramno je, na primer, da se u Pećincima zbog političke opredeljnosti roditelja deca izbrišu sa spiska polaznika. Jedinstven je bio i zamašan poduhvat da sva deca u Šapcu znaju da plivaju, da pecaju i da igraju kolo. To je nešto temeljno, zaloga za budućnost u kultivisanom svetu.
Kao lokalna samouprava Šabac je rešio najznačnije ekološke problem, koji tek počinju da se rešavaju u drugim sredinama. Jedini ima funkcionalni pogon za prečišćavanje otpadnih voda, odakle se u Savu ispušta voda koja je 40 odsto čistija od rečne. Uz pomoć Evropske unije završen je taj projekat vredan oko 20 miliona evra, ali, nažalost, nova naprednjačka vlast nije zaokružila proces, tzv ”liniju mulja”, gde bi se dobijao kompost kao i energija. Takođe, grad je zaokružio prikupljanje otpada i smeća sa celog područja, i svakog dana oko 30 tona otpada pohranjuje se u higijenskoj deponiji kod Sremske Mitrovice. Prethodno je, gotovo četvrt veka, sav gradski otpad lagerovan na deponiji na Dudari, pola kilometra od centra grada.
Takođe, nova deponija izgrađena je uz pomoć Evropske unije, a slične u Srbiji se mogu nabrojati na prste. Međutim, naprednjačka vlast nije otišla korak dalje, a to je selektovanje otpada, jer u razvijenim zemljama oko 90 odsto otpada se reciklira, a u Srbiji to je manje od pet odsto. Uz pomoć Evropske unije dugoročno je Šabac obezbeđen od poplava. Izgrađen je nasip kod Čevrntije, neuralgične i najslabije tačke na obaloutvrdi, jer su 2014. bile vekovne poplave, i za 75 centimetara nadmašen rekordan vodostaj.
I dok se u drugim gradovima, poglavito Beogradu i Novom Sadu, uništavaju zelene površine u Šapcu je predviđeno novih 300 hektara pod zelenilom. Dudara ima sasvim drugi izgled, a trebalo bi se dobije čitav veliki zeleni pojas. No, ni to za naprednjake nije bio civilizacijski cilj, jer se stalo sa novim zasadima drveća i zelenila.
U privrednom smislu Šabac ima najveću slobodnu i industrijsku zonu u Srbiji, na oko 200 hektara, gde se investitorima nude parcele opremljene sa svom potrebnom infrastrukturom, dobrim saobraćajnim vezama, a to je rezultiralo da se na spisku nezaposlenih nađe svega oko šest hiljada lica. Međutim, ni to nije bilo po volji naprednjaka, jer su u Grdaskoj skupštini izjavljivali da “slobodna zona zvrji prazna”, ili “da se vodi više računa o ribama nego o ljudima”.
U oblasti poljoprivrede, gde na selu i od sela živi oko polovine stanovništva, učinjen je značajan napredak subvencijama za dubinske bunare u Pocerini. Podignuto je više od hiljadu hektara pod jagodama, a prihodi se kreću i do deset hiljada evra po hektaru. Pripremljena je i nova kvantaška pijaca, po slovenačkom uzoru, sa modernom opremom i potrebnom infrastrukturom, ali su naprednjačke vlasti ovu parcelu dali na dražbu kao običnu njivu. Takođe, ništa nije učinjeno na kapitalnom projektu da se deset do 20.000 hektara u Mačvi i Posavotamnavi oplemeni primenom navodnjavana ”kap po kap”, što bi bilo i jedno od rešenja za ugasli srpski agrar, uz subencije države od 200 evra po hektaru.
Takođe, ono što je vrhunski problem ne samo Srbije sada i Evrope, to je energetska stabilnost. Primera radi ovde je započeta termoizolacija zgrada, gde se štedi oko 30 odsto energije. To republička uprava nije prihvatila, a posdledice su vidne, jer samo na prenosu električne energije gubi se ogromnih petnaestak odsto. U društveno-poliičkom smislu najveći iskorak Šapca bio je izjašnjavanje građana o korišćenju poreza u svojim mesnim zajednicama. To je istinska lokalna samouprava, slična kao što je to u Švajcarskoj ili u nordijskim zemljama, a rešavaju se najvažniji problemi. I to je naprednjačka vlast ukinula, jer se sve u Srbiji vodi centralizovano, iz jednog centra i partije, i što je najpogubnije što sve zavisi od jednog čoveka. To se očito videlo kada “počasni građanin Šapca” Aleksandar Vučić nijednom nije zvanično posetio Šabac, a na primer, vređao je i aktulenog gradonačelnika pričom da nitša nije urađeno, kao Loznica, na regionalnom putu Šabac-Krupanj.
Istine radi, regionalni put je u nadležnosti Republike, a ovaj put je jedan od najlošijih u Srbiji.
Nakon svega Šabac od grada za primer, sa evropskim uzorima, utopio se u sivilo ostalih sredina, nalik srpskim palankama ili zapostavljenim varošima.
Kraj
Dragan Eraković
