Instrumentarke rade rame uz rame sa hirurzima

U operacionu salu ulaze prve, a izlaze četvrt sata nakon izvođenja pacijenta. Rade rame uz rame sa hirurzima. Bez njih se ne može zamisliti nijedna operacija. A opet, malo ljudi zna za instrumentarke. Ne postoji formalno obrazovanje ni obuka za ovaj posao. Medicinske sestre znanje stiču učeći od starijih i iskusnijih koleginica. Zbog toga su instrumentarke koje po nekoliko decenija rade u operacionoj sali riznica znanja, a njihovo iskustvo je od neprocenjive vrednosti.

Milena Arsenović u Opštoj bolnici „Dr Laza K. Lazarević“ Šabac radi 40 godina. Najstarija je instrumentarka u Službi operacionog bloka. Ističe da je posao instrumentarke lep, iako zahteva mnogo znanja i veština. Smatra da je to najbolji posao za medicinsku sestru, mada ga prati povećana odgovornost i strepnja svaki put tokom operacije.

– Kada sam došla u operacioni blok učila sam od starijih koleginica i od hirurga, jer nismo imale nikakvu knjigu. Tokom operacije kada sam u sali, kroz glavu mi prolazi da svi instrumenti i gaze budu na broju, kako sterilni tako i upotrebljeni, da se čuva sterilnost, da operacija protekne kako treba … U početku mi je sve bilo teško, plašila sam se da li ću naučiti jer je ovaj posao obiman. Mi instrumentiramo i hirurgiji, ortopediji, urologiji, ginekologiji, otorinolaringologiji, maksilofacijalnoj hirurgiji, oftalmologiji. Sve operacije moramo da znamo – kaže Milena Arsenović.

Sve ovo potvrđuje i Svetlana Selenić, glavna sestra Službe operacionog bloka i dodaje da učenje kroz posao nije lako, pogotovo što se odvija u specifičnim uslovima i pod strogim pravilima koje zahteva ovo radno mesto. U tom smislu, operaciona sala je profesionalno najizazovnija bolnička jedinica za rad medicinske sestre.

– Kao i u drugim bolnicama sekundarnog tipa, sve instrumentarke rade u svim operativnim granama. To podrazumeva široku operativu, budući da svaka grana ima svoje specifičnosti. Napredak tehnologije i stalno unapređenje operativne tehnike nameće nam nove zahteva. Ali idemo dalje u korak sa operatorima. Dobru instrumentarku odlikuje široko znanje, razvijene veštine, spretnost, posvećenost, sposobnost prilagođavanja… Sticanje veština se postiže višegodišnjim radom. Zbog toga pouzdana, samostalna instrumentarka nastaje tek kroz pet godina rada u struci – objašnjava Svetlana Selenić.

Jedan tim u smeni uradi i četiri operacije. Instrumentarka svoj deo posla počinje 15 minuta pre, a završava 15 minuta nakon izvođenja pacijenta iz sale. Kako Svetlana Selenić naglašava, to je rad koji zahteva dugotrajnu koncentraciju i predanost poslu. Tokom operacije ne postoji mogućnost javljanja na telefon ili odlaska u toalet.

– Sve što nas opterećuje odlažemo za vreme kada se smena završi. Na stres koji nose hitna stanja moramo da se naviknemo i da ga prevaziđemo. Kapacitete usmeravamo na najefikasnije delovanje u najkraćem roku. Kada se sve završi kako treba, satisfakcija je nemerljiva i to je ono što „puni baterije“. U kolektivu insistiramo na otvorenoj komunikaciji i negujemo timski duh da bismo novopridošlim koleginicama dali vetar u leđa. Posebni uslovi rada i visoki profesionalni zahtevi doprinose selekciji, tako da medicinske sestre koje se uspešno prilagode, ostaju instrumentarke, dostojne mesta na kom rade – zaključuje Svetlana Selenić.

Uz Milenu Arsenović i Svetlanu Selenić, u Službi operacionog bloka kao instrumentarke rade Slađana Petrović, Slađana Todorović, Snežana Glišić, Mirjana Đukić, Ljiljana Risović, Anđelka Manojlović, Radmila Damnjanović, Ljiljana Simić, Elizabeta Stojanović, Snežana Martinović, Milena Aleksić, Jelena Šujić, Gordana Vasić, Jelena Veselinović, Ana Živković, Mirjana Gajić, Marija Nedić, Leposava Marković, Biljana Petrović, Danka Šimon, Katarina Tomić, Katarina Gvozdenović, Sanja Malešević, Sanja Jocković, Milica Tešić Petrović, Andrea Gavrilović, Kristina Đurkić i Nataša Stanić Obradović. Sa njima rade i dvojica tehničara Jovan Lazić i Rade Aćimović.

www.bolnica015.org.rs