Međunarodni dan prava javnosti da zna, koji se svake godine obeležava 28. septembra, ove godine dočekujemo u senci neuspešnih izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, masovnih protesta građana, duboke političke krize i porasta SLAPP postupaka (istraga i sudskih postupaka koji imaju za cilj da zastraše i ućutkaju aktiviste i novinare).
Proces izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama prekinut je u februaru povlačenjem Predloga zakona iz skupštinske procedure, bez ikakvog obrazloženja. Time su i dalje ostali nerešeni ključni problemi u primeni zakona, od zloupotreba prava od strane pojedinih tražilaca informacija, preko nepostojanja efikasnog mehanizma za sprovođenje rešenja Poverenika i neadekvatnog inspekcijskog nadzora, do otežanog pristupa informacijama o radu najvažnijih državnih organa (Vlade, Predsednika, Narodne skupštine i drugih), na koje se nadležnost Poverenika u žalbenom postupku ne odnosi.
Tajnost podataka postaje dominantan razlog za odbijanje dostavljanja traženih informacija
Podaci iz izveštaja Poverenika pokazuju da su se organi vlasti u 2024. godini u 206 slučajeva pozvali na tajnost, što je dvostruko više nego u 2023. Ovde je važno naglasiti da je većina ovih žalbi rešena u korist tražilaca informacija. Tajnost podataka je bio i argument predsednika države u vezi sa objavljivanjem ugovora o rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu. Međutim, ispostavilo se da ovi ugovori nikada nisu bili označeni kao tajni. Na tajnost se pozvalo i Ministarstvo odbrane kada je odbilo da dostavi Partnerima Srbija informacije o broju lica zaposlenih u ministarstvu.
Ministarstvo pravde, koje je nadležno za sprovođenje nadzora u oblasti tajnosti podataka, taj posao već godinama ne obavlja, što ostavlja mogućnost institucijama da bez kontrole i proizvoljno dokumenta označavaju tajnim.
U saradnji sa organizacijama iz regiona, Partneri Srbija i ove godine sproveli su istraživanje o otvorenosti izvršne i zakonodavne vlasti u regionu. Nažalost, rezultati ni ovog puta ne ukazuju na napredak. U Srbiji su procesi donošenja odluka Vlade i dalje obavijeni velom tajne. Vlada već drugu godinu zaredom nije objavila plan rada (poslednji plan dostupan javnosti bio je za 2023. godinu), niti redovno izveštava o svom radu.
Jedan od glavnih zahteva poslednjih protesta u Srbiji upravo je bio transparentnost
Građani su zahtevali objavljivanje kompletne dokumentacije u vezi sa rekonstrukcijom nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, čiji je pad usmrtio 16 ljudi. Slične zahteve postavljali su i građani Severne Makedonije nakon tragičnog požara u Kočanima. Povodom nesreće na železničkoj stanici u Novom Sadu pokrenute su dve istrage, prva zbog utvrđivanja odgovornosti, a druga više od pola godine kasnije zbog potencijalne korupcije. Poverenje građana u vlast, a u ovom slučaju još izraženije nepoverenje građana u nezavisnost pravosuđa, generisali su kao prvi zahtev protesta objavljivanje sve dokumentacije o rekonstrukciji nadstrešnice.
Ovi događaji naglašavaju da transparentnost vlasti nije apstraktan pojam, već može direktno uticati na bezbednost i živote ljudi. Kada institucije kriju informacije, građani gube poverenje, a traženje odgovornosti postaje osnovni zahtev društva.
Međunarodni dan prava javnosti da zna podseća nas da pravo na pristup informacijama treba da bude temelj svake države. Ohrabruje to što sve više građana, uključujući i one ranije kolokvijalno nazivane „pasivnim“, zahteva transparentnost. Upravo taj porast društvenog interesovanja za transparentnost možemo posmatrati kao mali, ali značajan pomak u borbi protiv zatvorenosti institucija.
***
Kako bi se dodatno ojačali kapaciteti civilnog društva, novinara, istraživača i svih zainteresovanih da utiču na politike transparentnosti, Partneri Srbija razvili su Freedom of Information (FOI) platformu. Platforma omogućava objavljivanje podnetih zahteva za slobodan pristup informacijama i odgovora institucija, stvarajući centralizovano mesto za pristup već prikupljenim podacima i deljenje novih saznanja. Pozivamo sve zainteresovane da platformu koriste, istraže dostupne informacije i doprinesu naporima za unađrenje dostupnosti informacija od javnog značaja.
