Studenti traže vanredne izbore
Kasno uveče, u ponedeljak, studenti iz svih visokoškolskih ustanova u Srbiji obnarodovali su odluku o zahtevu za vanredne parlamentarne izbore. Za nešto više od pet meseci vlast nije pokazala ni najmanje volje da se ispune njihovi, pre svega, civilizacijski zahtevi. Korupcija je duboko prodrla u državne institucije kojima je onemogućeno nezavisno vršenje dužnosti, ono što su studenti prevashodno tražili. Videlo se to na primeru optužnice za pad nadstrešnice u Novom Sadu, gde su se tužilaštva držala upustava predsednika države a ne struke i pravde, u istrazi se ne pominju tragovi korucije, pa kako rekonstrukcija železničke stanice od tri miliona skoči na 16 miliona evra?! Ili, kako to da su napadači na studente FDU, njih troje minimalno kažnjeni a dvoje oslobođeno, dok još desetak njih nije ni identifikovano niti su pomenuti kao organizovana grupa.
Nisu se oglasili pravosudni organi, a morali su, i dalje tobož nezavisna grana vlasti a duboko zavisni od izvršne. Jedino se nemušto javilo nešto više od dve stotine sudija i tužilaca da stanu u odbranu struke u odnosu na izjave predsednika države i mešanje u rad pravosudnih organa. To nije ni dvadestak odsto pravosudnih čimbenika, a trebalo bi da su nezvaisni i posvećeni svome poslu od ugleda.
Jasno je da bi ispunjenje studentskih zahteva dovelo do hapšenja brojnih državnih funkcionera duboko u sprezi sa kriminalnim grupama, i zato režim nikako ne pribegava najjednostavnijem putu da studenti prekinu blokade. Izlaz iz postojeće duboke društvene krize, uostalom kao i u mnogim drugim zemljama, su izbori, ma koliko dugo se studenti opirali da uđu u srpsku političku arenu.
Zbog toga su napravili čvrst otklon prema političkim strankama, ali posle gotovo pola godine brojnih akcija i aktivnosti nije bilo drugog rešenja nego izbori. Za ovo vreme studenti su izrasli kao najača politička snaga koju podržava oko 70 odsto građana. Prokrstarili su Srbiju uzduž i popreko, uneli nadu i optimizam i u najzabačenije zaseoke, žrtvovali godinu svoga školovanja, ujedinili i dijasporu i proneli istinu širom Evrope i sveta, sve proteste besprekorno organizovali na miran način i bez incidenata, a bivali pretučeni, napadani, pritvarani… Uz to organizovali najveća okupljanja u novijoj političkoj istoriji: na Slaviji, na Autokomandi, u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Beogradu, Novom Pazaru… doveli do pada Vlade Srbije.
Međutim, pitanje je kako će, u ovom slučaju nadležna institucija – predsednik države, odgovoriti. Prve izjave, pre desetak dana, bile su pomalo podsmešljive, navodno studenti nisu dosledni svojim zahtevima. Naravno, predsednik države po Ustavu raspisuje izbore, ali je pitanje hoće li, jer se oduvek držao svoga rejtinga, pa se čak govori da se te ankete rade i dva puta dnevno.
S druge strane poverenje u predsednika Vučića polako opada, a svakako će uticati delom i spoljnja politika koja je produžetak unutrašnje. Diplomatski fijasko na Floridi, poseta Marte Kos i naredna Kaje Kalas, Izveštaj o Srbiji u Evropskom parlamentu koji govori da nema pomaka u primeni preporuka ODIHR-a, nikako ne idu u prilog Aleksandru Vučiću. Tu je i Deveti maj u Moskvi, dosta neizvestan, jer zbog rusofilstva u Srbiji tu se dobijaju poeni, ali, opet, i packe Evropske unije gde su novci. Iako se izborni uslovi nisu promneili, što znači ucene i potkupljivanja birača, prevlast prorežimskih medija i otvorene propagande, zatvoreno pravosuđe za očigledne primere izborne krađe, ali je jasno da ni vremena više nema za iole fer i poštene izbore.
Međutim, u Srbiji su studenti mnogo šta pormenili, dovoljno je pomenuti skup od 15. marta u Beogradu, sa pola miliona ljudi upkos medijskom spinu o krvavom scenariju, zabrani saobraćanja vozova i međugradskih autobusa čak i gradskog prevoza, pa da bi, ukoliko zatreba, bilo i dvostruko više demonstranta da blokiraju prestonicu i zatraže izbore.
Ovoga puta studenti, ukoliko se izbori raspišu, će masovno biti angažovani u izbornom procesu, a punu podršku daju im i opozicione stranke sa svojim aktivistima i infrastruktorom. Jedan od problema je što se izbori kradu još pre izbornog dana, ucenama na radnom mestu, a više od 600.000 zaposlenih je u tzv. državnoj službi, kao i kupovina glasova jer se već sada za izbore u Zeječaru i Kosjeriću nude znatne svote, naravno narodnih para, a nema ni revizije biračkih spiskova, gde je mnogo više birača nego stanovnika…
U svakom slučaju studenti su rešeni da idu do kraja, da se izbore za bolju, pravedniju Srbiju, dostojnu da se živi i radi u njoj, i to je nešto više od izbora.
Dragan Eraković
