IN MEMORIJAM – Radoslav Graić

IVAN GLIŠIĆ – SEĆANJA

Posle kraće bolesti, u Beogradu je preminuo Radoslav Graić. Radoslav Graić, bard naše zabavne i starogradske pesme, dolazio je u Šabac, početkom šezdesetih, imao je Nedeljni matine u velikoj sali danas nepostojećeg bioskopa ‘Pariz’. S njim su nastupali Gabi Novak, Marko Novosel i Vice Vukov.  Moja mati je obožavala Radoslava Graića, kupovala je ploče na kojima je pevao svoju zabanu muziku. Nije mogla na Matine, kuvala je nedeljni ručak. Poslala me, sa sveskom, da Radoslav Graić da autogram. Radoslava sam sačekao posle koncerta, na zadnjem izlazu bioskopa, uličica ka Pošti. Uzeo sam autogram, ali Radoslav je rekao nije fer da autogram ne daju i Gabi, Marko i Vice, te su se i oni potpisali. To je, ujedno, bio prvi Graićev i moj susret, obojica nismo slutili da ćemo dvadesetak godina kasnije postati veliki prijatelji i saradnici.

ŽUBOR VODA ŽUBORILA

Žubor voda žuborila

Džanum bre džanum bre

Žuborom je nadvisila

Of lele of lele

Dertli pesmu dva slavuja

Dva slavuja, dva bulbula

Dva bulbula, dva zumbula

Stani vodo, ne žubori

Džanum bre, džanum bre

Pusti pesmu nek se ori

Of lele, of lele

Bez nje nema mladovanja,

Mladovanja, milovanja,

Milovanja, radovanja

Žuti mesec zahodio

Džanum bre, džanum bre

Sa sobom je odvodio

Of lele, of lele

Mladog momka tankoviju,

Tankoviju, ubavliju,

Ubavliju, šećerliju

Stan meseče, ne zahodi

Mladog momka ne odvodi

Bez njeg nema mladovanja,

Mladovanja, milovanja,

Milovanja, radovanja

Džanum bre, džanum bre

Of lele, of lele…

Ivan Glišić

Radoslav Graić i ja zvanično smo se upoznali u vreme nastanka šabačke starogradske grupe ‘Stari zvuci’. Članovi ove grupe bili su moji školski drugovi iz srednje škole. Zamolili su me, tada sam već bio proslavljeni tekstopisac (Ulica jorgovana, Laku noć Katarina – Darko Domijan; Veče u Luna parku – Josipa Lisac), da napišem nešto za njih. Radoslav Grajić će biti kompozitor. Tako su nastale pesme ‘Mačvani’ i ‘Kad se uđe i kafanu’. Obe su na pločama ‘Starih zvuka’, sa notnim materijalom i stihovima ima ih i u monografiji o ovoj grupi. Malo se zna da smo Radoslav Graić i ja napisali čuvenu pesmu ‘Moje su oči dve krupne suze’, za Kemala Malovčića. Prva pesma koju je snimio Džej Ramadanovski bila je Graićeva i moja ‘Da li me želiš dok se budiš’. Graić i ja imamo još mnoge pesme, koje pevaju Žarko Dančuo, Milenko Bubonja, Predrag Drezgić, Zoran Gajić, Zorica Marković, Branka Sovrlić, etno grupe ‘Stari fijaker’ i ‘Svilen konac’, i mnogi drugi. A za fonoteku Radio Beograda naše pesme pevaju Marinko Rokvić, Tozovac, Novica Negovanović, Dubravka Nešković.

MAČVANI

Gde najbolje džane rode?

U Mačvi, u Mačvi.

Gde rakije kao vode?

U Mačvi, u Mačvi.

A ko tera gojne voke?

Mačvani, Mačvani.

A ko vabi masne koke?

Mačvanke, Mačvanke.

Gde je kuća ko palata?

U Mčavi, u Mčavi.

Gde dukata kao blata?

U Mačvi, u Mačvi.

A ko poljem vredno radi?

Mačvani, Mačvani.

A ko slatki bostan sadi?

Mačvanke, Mačvanke.

Gde se šorom pesme ore?

U Mačvi, u Mačvi.

Gde se igra sve do zore?

U Mačvi, u Mačvi.

Ko kad ljubi nema mane?

Mačvani, Mačvani.

A ko grli sve dok svane?

Mačvanke, Mačvanke.

Ivan Glišić

Najveći naš hit je etno pesma ‘Žubor voda žuborila’. Napisana davne 1982., ona je, iz godinu u godinu, sve popularnija. Na repertoaru je pedesetak pevača i etno grupa. Toliko je zaživela u  narodu, pa mnogi misle da je izvorna narodna. .Pesma je pisana za crnogorskog pevača Mirka Rondovića, ali nije postigla uspeh. Onda nas je Mira Vasiljević zamolila da se pesma prebaci u ženski rod, za nju i njenu grupu ‘Đerdan’. Od tada, prihvaćena je od mnogih, pored ostalih pevaju je i Cakana, Jelena Tomašević, Danica Krstić, sestre Gubelić, hor gimnazije ‘Jovan Jovanović Zmaj’, iz Novog Sada, čak su je snimili i Francuzi, brat i sestra, etno duo ’Geampa raler’, pevaju je na srpskom.

DUNJO MOJA

Kada dunja listom lista

Svud zelena vatra blista

Kada dunja cvetom cveta

Svud medena pčela sleta

Kada dunja plodom plodi

Svaka grana zlatom rodi

Oj dunjo, dunjo moja

Opila me duša tvoja

Oj dunjo, dunjo moja

Celu noć te ja mirišem

Ja mirišem i uzdišem

Ivan Glišić

Pre nekoliko nedelja posetio sam Graju. Odneo sam mu neke moje knjige, tražio je i nove stihove, i to sam mu odneo. Slavio je 91., rođendan. Šalili smo se. Rekoh: Grajo, pogrešio si! Kakav devedeset i prvi rođendan! A on: Valjda ja znam. Ma ne znaš, prokreni brojke i imaš 19 godina, a ja kad prokrenem moje imam 18 godina. Tek ćemo praviti hitove. Tako je, reče Graja. I već smo uradili etno pesmu ‘Dunjo moja.’ Otpočeli smo da radimo na još nekim. No, posle kraće bolesti Graja je preminuo. Sahranjen je na beogrdaskom Novom groblju, u Aleji velikana.