IVAN GLIŠIĆ – SEĆANJA
Posle kraće bolesti, u Beogradu je preminuo Radoslav Graić. Radoslav Graić, bard naše zabavne i starogradske pesme, dolazio je u Šabac, početkom šezdesetih, imao je Nedeljni matine u velikoj sali danas nepostojećeg bioskopa ‘Pariz’. S njim su nastupali Gabi Novak, Marko Novosel i Vice Vukov. Moja mati je obožavala Radoslava Graića, kupovala je ploče na kojima je pevao svoju zabanu muziku. Nije mogla na Matine, kuvala je nedeljni ručak. Poslala me, sa sveskom, da Radoslav Graić da autogram. Radoslava sam sačekao posle koncerta, na zadnjem izlazu bioskopa, uličica ka Pošti. Uzeo sam autogram, ali Radoslav je rekao nije fer da autogram ne daju i Gabi, Marko i Vice, te su se i oni potpisali. To je, ujedno, bio prvi Graićev i moj susret, obojica nismo slutili da ćemo dvadesetak godina kasnije postati veliki prijatelji i saradnici.
ŽUBOR VODA ŽUBORILA
Žubor voda žuborila
Džanum bre džanum bre
Žuborom je nadvisila
Of lele of lele
Dertli pesmu dva slavuja
Dva slavuja, dva bulbula
Dva bulbula, dva zumbula
Stani vodo, ne žubori
Džanum bre, džanum bre
Pusti pesmu nek se ori
Of lele, of lele
Bez nje nema mladovanja,
Mladovanja, milovanja,
Milovanja, radovanja
Žuti mesec zahodio
Džanum bre, džanum bre
Sa sobom je odvodio
Of lele, of lele
Mladog momka tankoviju,
Tankoviju, ubavliju,
Ubavliju, šećerliju
Stan meseče, ne zahodi
Mladog momka ne odvodi
Bez njeg nema mladovanja,
Mladovanja, milovanja,
Milovanja, radovanja
Džanum bre, džanum bre
Of lele, of lele…
Ivan Glišić
Radoslav Graić i ja zvanično smo se upoznali u vreme nastanka šabačke starogradske grupe ‘Stari zvuci’. Članovi ove grupe bili su moji školski drugovi iz srednje škole. Zamolili su me, tada sam već bio proslavljeni tekstopisac (Ulica jorgovana, Laku noć Katarina – Darko Domijan; Veče u Luna parku – Josipa Lisac), da napišem nešto za njih. Radoslav Grajić će biti kompozitor. Tako su nastale pesme ‘Mačvani’ i ‘Kad se uđe i kafanu’. Obe su na pločama ‘Starih zvuka’, sa notnim materijalom i stihovima ima ih i u monografiji o ovoj grupi. Malo se zna da smo Radoslav Graić i ja napisali čuvenu pesmu ‘Moje su oči dve krupne suze’, za Kemala Malovčića. Prva pesma koju je snimio Džej Ramadanovski bila je Graićeva i moja ‘Da li me želiš dok se budiš’. Graić i ja imamo još mnoge pesme, koje pevaju Žarko Dančuo, Milenko Bubonja, Predrag Drezgić, Zoran Gajić, Zorica Marković, Branka Sovrlić, etno grupe ‘Stari fijaker’ i ‘Svilen konac’, i mnogi drugi. A za fonoteku Radio Beograda naše pesme pevaju Marinko Rokvić, Tozovac, Novica Negovanović, Dubravka Nešković.
MAČVANI
Gde najbolje džane rode?
U Mačvi, u Mačvi.
Gde rakije kao vode?
U Mačvi, u Mačvi.
A ko tera gojne voke?
Mačvani, Mačvani.
A ko vabi masne koke?
Mačvanke, Mačvanke.
Gde je kuća ko palata?
U Mčavi, u Mčavi.
Gde dukata kao blata?
U Mačvi, u Mačvi.
A ko poljem vredno radi?
Mačvani, Mačvani.
A ko slatki bostan sadi?
Mačvanke, Mačvanke.
Gde se šorom pesme ore?
U Mačvi, u Mačvi.
Gde se igra sve do zore?
U Mačvi, u Mačvi.
Ko kad ljubi nema mane?
Mačvani, Mačvani.
A ko grli sve dok svane?
Mačvanke, Mačvanke.
Ivan Glišić
Najveći naš hit je etno pesma ‘Žubor voda žuborila’. Napisana davne 1982., ona je, iz godinu u godinu, sve popularnija. Na repertoaru je pedesetak pevača i etno grupa. Toliko je zaživela u narodu, pa mnogi misle da je izvorna narodna. .Pesma je pisana za crnogorskog pevača Mirka Rondovića, ali nije postigla uspeh. Onda nas je Mira Vasiljević zamolila da se pesma prebaci u ženski rod, za nju i njenu grupu ‘Đerdan’. Od tada, prihvaćena je od mnogih, pored ostalih pevaju je i Cakana, Jelena Tomašević, Danica Krstić, sestre Gubelić, hor gimnazije ‘Jovan Jovanović Zmaj’, iz Novog Sada, čak su je snimili i Francuzi, brat i sestra, etno duo ’Geampa raler’, pevaju je na srpskom.
DUNJO MOJA
Kada dunja listom lista
Svud zelena vatra blista
Kada dunja cvetom cveta
Svud medena pčela sleta
Kada dunja plodom plodi
Svaka grana zlatom rodi
Oj dunjo, dunjo moja
Opila me duša tvoja
Oj dunjo, dunjo moja
Celu noć te ja mirišem
Ja mirišem i uzdišem
Ivan Glišić
Pre nekoliko nedelja posetio sam Graju. Odneo sam mu neke moje knjige, tražio je i nove stihove, i to sam mu odneo. Slavio je 91., rođendan. Šalili smo se. Rekoh: Grajo, pogrešio si! Kakav devedeset i prvi rođendan! A on: Valjda ja znam. Ma ne znaš, prokreni brojke i imaš 19 godina, a ja kad prokrenem moje imam 18 godina. Tek ćemo praviti hitove. Tako je, reče Graja. I već smo uradili etno pesmu ‘Dunjo moja.’ Otpočeli smo da radimo na još nekim. No, posle kraće bolesti Graja je preminuo. Sahranjen je na beogrdaskom Novom groblju, u Aleji velikana.