Dragi moji,
ako ovih dana više vremena provodite uz televizor, svakako ste primetili da se jedna reč veoma često i izdašno upotrebljava u jeziku političara, analitičara i novinara. Ta reč je glagol IMPLEMENTIRATI, ali i imenica IMPLEMENTACIJA. Sasvim sam siguran, da samo svaki deseti građanin Srbije, razume značenje ove reči. Naše lepe srpske reči, SPROVOĐENJE, UPOTREBA, PRIMENA, IZVRŠENJE, stavljene su u oblandu jedne strane, koja postaje, unazad nekoliko meseci, najeksploatisanija reč u javnom govoru… Zašto je to tako? Čemu služi nepoznata reč u svakodnevnom govoru? Služi tome da običan svet, običan čovek, zaključi, da ovi što žive u televizoru, imaju neki svoj, poseban, nerazumljiv jezik, pa samim tim, svakako i mnogo bitan zadatak, čim je nerazumljiv, mora da je planetarni, kosmički, koji eto, samo odabrani treba da izvrše, upotrebom reči koji se ne razumeju… Time zadatak postaje i značajniji i važniji, ali i teži… Plasiranjem stranih reči umesto naših, u tim javnim obraćanjima, običnom građaninu se, sistematski i svakog dana nameće nešto što je preteško, nerzumljivo i ono što mogu samo probrani i odabrani… Prodaja magle je u Srbiji zanat kojim se mnogi, itekako uspešno služe… pa što ne bi prodali Srbima i ono što malo ko od njih razume… Da Sporazum iz Brisela i Ohrida treba da se sprovede, potpisan ili ne, primeni, zaživi, upotrebi, izvrši… naročito sa one druge strane, onih koji znaju samo šta hoće, ali ne i šta treba da urade da bi sporazum, uopšte i bio sporazum… ugovor… koji obavezuje obe strane, ali i daje neka prava… obema.
Sad je prosto postalo moderno, da se pojedinci predstavljaju kao žrtve režima, u kojem i oni sami imaju značajno mesto i funkciju. Kako je vlasnik i glavni urednik (namerno ne stavljam odgovorni) jednog opskurnog tabloida, postao “glavni heroj i junak našeg doba“, već dve-tri nedelje unazad, potpuno je jasno. Neistinom, koju mnogi progutaju i veruju da je istina… Ubedljivo govori, uvek i samo, sa sebi sličnih i bliskih medija, onih sa nacionalnom frekvencijom, da je dobio 200 dana zatvora za uvredu nekih drugih novinara, koji nisu bliski režimu, naprotiv, kritički se prema njemu odnose… pa onda sebe predstavlja kao čoveka koji ide u zatvor zbog verbalnog delikta… Za krivično delo uvreda iz čl.170 stav 1 Krivičnog zakonika, predviđena je samo i JEDINO, kao sankcija, novčana kazna. Zatvor se može dobiti samo u situaciji, ako osuđeni ne plati iznos novčane kazne, i to po pravilu, za svakih 1.000 dinara, jedan dan zatvora, maksimum do 6 meseci… Ono što je čudno, neshvatljivo i nekako van logike, jeste to da nijedna pravosudna institucija, nijedan istaknuti pravnik, analitičar, profesor, advokat, sudija, javno ne reaguje na ovakvo izvrtanje istine u svrhu jasne zloupotrebe… Ima li Srbija snage i volje da se odupre zloupotrebi javne reči, javnog medijskog prostora i praktično narodnog dobra, nečega što je naše, svakog od nas… Ili smo svi mi, baš toliko oguglali na sve, da nas ni ovo ne motiviše da se oglasimo i kažemo jednom: dosta je više… Prestanite da nas zaluđujete i maltretirate svojim egzibicajama… Ako smo ravnodušni, oni će misliti da su u pravu i da im sve prolazi….
Kada smo to primili anesteziju, koliko ona traje, i kada njeno dejstvo prestaje…? Kakva je to halucinantna anestezija…? Srbijo, moja zemljo…
Sve Vas volim i pozdravljam.