Predsednik države uveliko vređa novinare
Predsednik države Aleksandar Vučić izjavi u Boru da je „dopisnik RTS imbecil“ jer je upotrebila izraz: “Odjeknula je tišina“ za veličanstveni skup u Nišu. Iako po Ustavu predsednik države bi trebalo da odražava državno jedinstvo on to nikako ne čini jer itekako vređa svoje neistomišljenike, a to zakoni ove zemlje zabranjuju kao i omalovažavanje.
S druge strane za svoje „pajtose“ ima uvek opravdanja, pa će za Milana Radoičića reći „da nije akademik“, da je Milorad Grčić “garant poštenja i uspešnosti EPS-a“ bar na početku direktorovanja, da se on ne odriče svojih drugova kao što je Goran Vesić ili Dragana Sotirovski…
I nakon ove uvrede o imbecilnosti predsednik se tobož izvinio za dopisnike RTS u Nišu. Ali, kako to on obično i radi, bolje da i nije jer je sasuo još salvi uvreda, „da su sramota za svoju profesiju, tj. mislim da nisu novinari, već politički aktivisti“. Naravno, to tako misli predsednik navodno svih građana Srbije, a zapravo je ljuto ostrašćen samo za svoje ciljeve i interese i navijač za svoje „saigrače“.
A prva poluga opstanka na vlasti je dominacija na svim televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, pa i RTS-om, kao i tabloidima duboko ogrezlim protiv pravila profesije i kodeksa novinara. I to traje od samog početka njegove političke karijere, funkcije ministra informisanja krajem devedestih godina. Primera radi jedna od prvih odluka bila je zabrana izlaženja „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanjina“ Slavka Ćuruvije kome se zakleo da će se osvetiti. Za njegovog „vakta“ izrečeno je čak 60 presuda, od čega 19 dnevnom listu “Danas“. I to se presuđivalo preko kolena u prekršajnim sudovima, a kazna 300.000 dinara, čak iako se, na primer, pojavi samo logo Otpora.
Nakon dolaska na mesto prvog potredsednika Vlade Srbije on se tobož izvinio za ove kazne, čak i „Danasu“, ali se to pokazalo kao teška neiskrenost, kao i u brojnim drugim slučajevima. Mogu se nabrojati tri njegova intervjua srpskim profesionalnim novinarima, dva puta Brankici Stanković za „Insajder“ i Mići Ćulibrku u NIN-u, ali on je po običaju pričao šta je hteo, a nije direktno odgovarao na pitanja.
Na velikim konferencijama za novinare itekako se vodi računa da se novinari iz profesionalnih medija skrajnu i ne dozvoli da pitaju. I prava slika o tzv. medijskom pluralizmu, po Zakonu o informisanju, pokazala se kako je reagovala matična kuća dopisnika iz Niša. Prvo saopštenje stiglo je od UNS, objavljeno na RTS posle ponoći, a posle je reagovala redakcija dopisničke mreže.
Simptomatično, još se nije oglasio direktor RTS, Dragan Bujošević, nekadašnji urednik „Evropljanina“ i emisije “Nije srpski ćutati“, kao i glavni urednik informativnog programa Nenad Stefanović koji je došao iz uglednog „Vremena“. Za kraj pomenuti iskaz označen od predsednika kao imbecilni pripada stilskoj figuri misanog oblika kontrasta ili suprotnosti što se često koristi u književnosti kao paradoks, doslovno protivno mišljenju ili praksi.
D.Eraković