PISMA ČITALACA – VAŠE PRAVO NA DRUGAČIJE MIŠLjENjE!
Ima toliko lepih momenata za pamćenje, za mene važno a za druge nisam sigurna.
U osmoj sam deceniji života, skoro ravna linija življenja, slušam, čitam nešto što je daleko od mene. Ipak, malo sam se zamislila, zastala da razaberem misli…
„Možete li, hoćete da vam pomognem“?
Sagnuta vidim vojničke čizme, trgla sam pogled i videla mladu devojku i dugu crnu kosu.
„Hvala, mogu sama.“ – oddgovorila sam!
Malo sam zastala, obradovala se, ima nade. Mladost je to, vaspitanje poneto iz kuće.
Danima mislim o tom trenutku, devojka, vojna uniforma, plemenita duša.
Ima nade, ima mladosti.
Vi kako hoćete, na mene je ovo ostavilo trag!
Gordana Tomić
