Ili ima vas, ili mi umiremo

Šabac jedini grad u Srbiji koji ima svoju bazu davaoca trombocita u sklopu LEUKE

Predrag Slijepčević, predsednik Udruženja pacijenata za pomoć obolelim od akutnih leukemija „LEUKA“, se lečio od 2008. do 2014. godine i za to vreme imao je 14 hemoterapija i proveo je u bolnici 516 dana.  Trombociti su sastavni deo terapije i moraju se primati najmanje desetak dana, a nekada i duže. Bez transfuzija trombocita postoji velika mogućnost da se iskrvari na smrt, tako da su trombociti jedini lek koji pacijentima daje šansu da prežive.

• Kako sam imao komplikacije u skoro svim terapijama morao sam često da primam trombocite. Iako sam imao veliki krug prijatelja, koji su se trudili da daju i sami i da pronađu adekvatne davaoce, često nisu uspevali. Tada sam primao trombocite koji su izdvojeni iz sveže date krvi (pulirani) i često sam imao reakcije na takve trombocite. Zbog toga sam duboko svestan potrebe za davaocima koji će obezbediti stalan i siguran priliv normalno datih trombocita. Moja briga i strah da li ću imati dovoljno trombocita mi je jako odmagala u borbi koju sam morao da vodim. Pored toga, energija koju je moja porodica utrošila na pribavljanje davaoca ih je jako iscrpljivala. Tako da su i oni, umesto da pomognu meni i sami trebali pomoć – rekao je za „Podrinske“ Predrag.

Kako kaže Predrag, takav slučaj kao njegov je sličan kao i kod drugih obolelih, pogotovu onih koji nisu iz Beograda. Zato je cilj Udruženja „Leuka“ da svim obolelim obezbedi dovoljan broj davaoca. Trenutno u bazi davaoca trombocita „LEUKA“ ima nešto preko 250 ljudi i obezbeđuje oko polovine svih nenamenskih davanja u Beogradu. To, svakako, nije dovoljan broj.

• Samo za Beograd je potrebno oko 1.500 davaoca da bi bili potpuno sigurni da će svaki oboleli imati trombocite svaki put kad mu zatreba. Zato su nam neophodni novi davaoci u bazi jer postoji realna mogućnost da u jednom momentu ne budemo u stanju da odgovorimo potrebama. Davaoci koji sada daju su premoreni čestim davanjima i ova situacija nije održiva za neko duže vreme – kazao je Predrag.

Kad su u pitanju matične ćelije sitaucija je još i teža jer za potrebe obolelih treba oko 100.000 u Registru, a trenutno je nešto preko 9.000. Bez dovoljno velikog broja potencijalnih davaoca, šanse da se pronađe adekvatan davalac matičnih ćelija skoro i da ne postoje.

• U našoj zemlji se godišnje obavi oko 100 transplantacija, 30-ak je od srodnih donora, a sve ostale od donora iz inistranstva. Za sada su obavljene samo četiri transplantacije od donora koji su pronađeni u zemlji. To je surova stvarnost. Mi zavisimo od stranaca. To i nije najstrašnije. Jedan deo obolelih ne može da pronađe davaoca ni u Svetskom registru. Oni su osuđeni na smrt. Bio sam jedan od takvih i pukom srećom sam i sad živ. Kako sam se osećao ne mogu, a i ne želim da opisujem. Svako neka zamisli sebe u toj situaciji, jer svakome se može desiti da mu je transplantacija jedina nada u život – istakao je Predrag.

Predrag je prethodne srede bio Šapcu kada se za dobrovoljno davanje matičnih ćelija javilo 197 Šapčana i kaže da moram da prizna da nije iznenađen odzivom, jer za to postoji više razloga.

• Prvi razlog je da su Šapčani jako humani i to se može videti i po odzivu kada je davanje krvi u pitanju. Šabac je jedan od gradova koji prednjače po tom pitanju u Srbiji. Drugi razlog je aktivnost “Leuke” koju jako uspešno sprovodi Vesna Tomić, naša presednica ogranka za Šabac. Vesna skoro dve godine sprovodi akcije u Šapcu, obezbeđuje davaoce za sve obolele iz Šapca i organizuje i upis u Registar onih koji žele da daju matične ćelije. Naglasio bih da je Šabac jedini grad u Srbiji koji ima svoju bazu davaoca trombocita, naravno u sklopu “Leukine” baze. Te davaoce angažujemo samo kad je nekome od vaših sugrađana potrebno dati trombocite, a naša baza u Beogradu to ne može da pokrije. Sve to radi Vesna, i jako sam ponosan na njene rezultata jer su tako jasno vidljivi i nedvosmisleno pokazuju humanost koju posedujete. Treći razlog ovako velikog odziva je činjenica da je majka malog Bogdana za koga i sprovodimo ovu akciju vaša sugrađanka, njena porodica i prijatelji su se aktivno uključili u pozivanje ljudi, i to je i dalo ovakav rezultat – rekao je Predrag.

Predsednik Udruženja „LEUKA“ kaže i da je važno reći da hematološki pacijenti ne mogu preživeti bez humanih ljudi koji će dati svoje trombocite i matične ćelije

• Ili ima vas, ili mi umiremo. To je surova stvarnost i od nje se ne može pobeći. Na kraju, ali ne i najmanje bitno, želim da kažem da „LEUKA“ ne bi mogla da ostvari ovakve rezultate u Šapcu bez pomoći vašeg Crvenog krsta i naravno Zavoda za transfuziju iz Beograda, koji svaki put pomognu da se svi koji žele i testiraju. Moja poruka Šapcu: Pokazali ste kakvi ste. Moj duboki naklon. I… nastavite i dalje – završio je Predrag.

Isidora Kovačević