Medijski krug Podrinjem
Petodnevno gostovanje predsednika države Aleksandra Vučića u Podrinju bilo je medijski, naravno onih prorežimskih, ispraćeno do najmanjih detalja. Počev od pečenja palačinjaka, smeštaja u kasarni, kuvanja džema, vožnje jezerom… do onog najvažnijeg, jedinog razgovora sa građanima u Ljuboviji.
Sve je to praktično bilo u službi lične promocije i kampanje, a onih stvarnih upitanosti i odgovora premalo, ali su, naravno, ove sitnice i bizarnosti preokupirale medijsku sliku. Pravi profesionalni mediji bi se zapitali gde se tu dedoše pravila poziva.
Primera radi u informativnom programu prilog traje obično tri minuta, a granice ljudske pažnje su 45 minuta, baš koliko traje školski čas ili jedno poluvreme u fudbalu. I umesto da se upriliči pravi razgovor sa građanima, tamo gde je i najumesnije, Loznici i Šapcu, gde je na protestima bilo tri i sedam hiljada građana, otišlo se u Ljuboviju, najdalju opštinu Podrinja.
Po procenama i procentima u Loznici i Šapcu bio je najveći broj protestanata, što bi odgovaralo brojkama od 200.000 u Beogradu. I posle svega videla se prekomerna (zlo)upotreba medija, pa su pojedine televizije sa nacionalnom pokrivenošću prenosile ceo skup, a tome su se pridružile i lokalne TV u sasluživanju da ne izostanu iz predsedničke kampanje.
Da je sve bilo preterano i bez pravog učinka potrebno je samo upitati zašto je dvosatni skup sa predstavnicima naučne zajednice u Palati Srbija bio zatvoren za javnost?! Naravno da ima mnogo nedoumica za projekat Jadar jer se nikad nije izvodio u naseljenom području, ali nije odgovoreno ni na važno pitanje da li je Rio Tinto i kome šta platio za kampanju.
Uzgred, u svoj ovoj fertutmi neopaženo je prošlo zaposedanje preostalih srpskih institucija na Kosovu i Metohiji, a nekad je to bila nezaobilazna tema. Decenijam se ovde govorilo da je Kosovo najskuplja srpska reč, a eto, ode u bescenje. Pitanje samo ko se tu ovajdio, a ko izgubio. Sada je i jadarit priča nad pričama, a đavo leži u detaljima.
D.Eraković