Ispravite me, molim vas, ako grešim.
Nisam čuo da je neko od političkih lidera u svojim svakodnevnim važnim političkim obraćanjima, ikada, i u bilo kom kontekstu, izgovorio reč p r o s v e t a.
Da ne govorimo o rečniku njihovih toliko poslušnih, vernih i vatrenih navijača, na slavnim televizijama i u najčitanijim novinama. Možda je tako i bolje. Ko zna kakve bismo sve besmislice od njih čuli i pročitali.
(Istim slovom kao neizgovorena reč, počinju i reči penzioner i parizer. Tu je situacija mnogo povoljnija, demagogija prolazi svakodnevno, lako i bezbolno. Ponekad nam je to smešno, a onda se svako normalan zapita koliko će to smešno još da traje).
Nego vratimo se prosveti.
Iako je izostalo masovnije, kolektivno izjašnjavanje, a što je mnogostruko indukovana posledica beznađa u kom se nalazimo, poslednjih meseci, ko je hteo, mogao je pročitati mnogo kvalitetnih tekstova na spomenutu temu.
Na osnovu kojih su jasne barem dve činjenice.
Prva, radosna, je da postoje ljudi kojima je jasno šta kod nas nije baš najbolje rešeno u prosveti i šta nam je činiti. Zapažanja su neoboriva, dobronamerna i kulturna. Nije više važno ni ko je u prošlosti više grešio, ni zašto. Samo je važno da se ono što ne valja konačno promeni. U korist mladih ljudi i budućnosti zemlje u kojoj živimo. Čini se da za neka od osnovnih rešenja nisu potrebna ni neka značajna materijalna ulaganja. Možda je to baš i odlučujuće, jer gde nema velikih ulaganja, nema ni toliko željenog, možda i najvažnijeg – tala.
Druga, tužna, je da o sudbini prosvete trenutno odlučuju oni koji o prosveti baš ništa ne znaju, ili, što je još tužnije, ne žele da znaju!
A možda i znaju. To je svakako najtužnije.
Nego, kome je u interesu ta p r o s v e t a!?
Misleći i obrazovani ljudi samo bi kvarili ovu trenutno prelepu i korisnu igru. Lideri će svoju decu naućiti kako se može dobro živeti i bez škole, ili ih poslati u neke daleke zemlje u kojima postoje te valjane, nama nepotrebne škole.
I dok traju ove igre bez granica, prosveti se crno piše. A kada će im kraj, to ni proročice ne znaju.
