Ideja borbe na Mišaru i velike pobede nije samo epska, ona je istorijska

Obeležena 219. godišnjica velike pobede Karađorđevih ustanika

Univerzalne vrednosti pobede na Mišaru, poput slobode, hrabrosti i znanja imaju svevremeni karakter. Tražeći sopstveno uporište u ovim svetlim primerima, naša dužnost i obaveza sećanja na mišarske junake je sve značajnija – jedna je od poruka sa svečanosti

  Tradicionalno, trinaestoavgustovsko sećanje u Mišaru i hvala junacima koji su ono najsvetije, slobodu, znali da brane i odbrane u skladu sa vremenom u kojem su živeli… Uz blagoslov episkopa šabačkog gospodina Jeroteja, sveštenstvo Eparhije šabačke služilo je pomen Karađorđu i mišarskim junacima, a potom su, uz državnu ceremoniju na spomenik položeni venci. U ime Vlade Republike Srbije venac je  položio državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Antić dok je delegaciju Ministarstva odbrane i Vojske Srbije predvodio kapetan bojnog broda Saša Veličković. Venac Mačvanskog upravnog okruga položio je načelnik Željko Marjanović, a grada Šapca gradonačelnik dr Aleksandar Pajić i predsednik Skupštine Nemanja Pajić. Venci su položeni i u ime opština Vladimirci, Bogatić i Mali Zvornik, SUBNOR-a – Srbije, grada Šapca, opštine Bogatić i Laćarka, Udruženja veterana organa bezbednosti vojne policije Srbije, Gradskog odbora SPS-a Šapca. Venac Zadužbinskog društva “Prvi srpski ustanak” Mišar položio je Nikola Vasić, sa najmlađima – Stašom Simić, Tarom Simić i Stefanom Savićem… Minutom ćutanja prisutni su odali poštu voždu Karađorđu i mišarskim junacima, a Tara Ristić, učenica šabačke Muzičke škole otpevala je himnu Republike Srbije “Bože pravde”.

Pre 219 godina srpski ustanici, na čelu sa Karađorđem, pobedili su brojčano nadmoćniju tursku vojsku, u jednoj od najznačajnijih bitaka novije srpske istorije. Bila je to borba za slobodu i nezavisnost, ali i početak borbe za stvaranje moderne srpske države, rekao je, pozdravljajući prisutne, gradonačelnik Šapca dr Aleksandar Pajić. Ukazao je da su “hrabrost i spremnost Karađorđevih ustanika da polože živote na oltar otadžbine uticali da turska vlast na teritoriji današnje Srbije slabi, da bi konačno nestala 1878.godine, kada je Srbija zvanično priznata kao nezavisna i samostalna država”.

Stevan i Zadužbinsko društvo ne posustaju

U slavu Karađorđa i mišarskih junaka, svetkovanje, u ime Zadužbinskog društva nastavljeno je u dvorištu predsednika Izvršnog odbora Stevana Simića… U njegovom duhu bile su reči: “Obeležavanje je bilo nekad bolje, nekad lošije, ali svake godine. I to mi kao pojedinci što smo uradili do raspada Jugoslavije, to je bilo to. A kad smo videli da vlast neće to uraditi zbog tih teškoća, devedeset devete smo formirali  Zadužbinsko društvo “Privy srpski ustanak” Mišar (u međuvremenu, obeležavanje Mišarske bitke, kao značajan istorijski događaj,  ušlo je u program Odbora Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije). I zahvaljujući  Društvu obeležili smo najznačajnije tačke Mišarskog boja. Poslednje što smo uradili, to je ova česma, to je kruna našeg rada… I mogao bih pričati tri dana…”  Podsetio je da je, proslavu, preslave 10.avgusta – u svom domaćinstvu, u slavu Karađorđa, posvetio i svom pobratimu Milošu Miliću iz Podgorice, kao i da je izlet u Suboticu bio sa posvetom Bogdanu Sekendeku: “Danas ovo, sa vama, posvećujem čuvenom Krstivoju Iliću i njegovim “Mišarskim elegijama” i Branku Đurkoviću, ovo što ste slušali “Oj Mišaru, srpska carevino” to je delo Krstivoja i Branka. Oni su bili prijatelji moji, i prijatelji Društva, i Vaši prijatelji…”

 

U prepoznatljivom duhu, Stevan je predstavio sve goste…  MioljubJosipović iz Mačvanskog Belotića, unuk Solunca Josipović Jovana Svetozara, izgovorio je imena dvadeset sedam nosilaca Karađorđeve zvezde, čuvenog Šestog pešadijskog puka iz sastava legendarne Drinske divizije u kome su bili i naši preci iz Mačve… Ripide (ceremonijalni bogoslužeći rekvizit) i knjiga “Crkve i sveštenici Leskovca Kolubarskog” bili su dar narodnog vajara Milisava Stojanovića mišarskoj crkvi, “u spomen poginulim vojskovođama i ratnicima u Boju na Mišaru”… Zahvalio je protojerej Nebojša Jeremić, i pozvao prisutne da u što većem broju iduće godine zajednički obeleže 220 godina slavnog boja i petnaest godina od završetka mišarskog hrama… Stevan je po ko zna koji put ponovio ideju, želju da “pop Luka ugleda svetlo dana, i da gleda prema Šapcu od mišarske crkve, što bi bilo sastavni deo tog mišarskog kompleksa što smo mi zamislili kao Borodin…”

-Zbog hrabrosti, žrtve i cilja kojem su ustanici težili, pobeda na Mišaru postala je simbol borbe za nezavisnost Srbije i ona je to i danas, 219 godina kasnije. Ideali pobede na Mišaru inspirišu i našu generaciju da budemo hrabri, odvažni i čvrsti u nameri da sačuvamo Srbiju onakvom kakvom su je Karađorđe i srpski prvaci s početka 19.veka gradili. Njihovo delo je besmrtno a podvig živi i dalje u našim sećanjima” – poručio je gradonačelnik Šapca.

  -Ova ideja borbe na Mišaru i velike pobede nije samo srpska, ona je istorijska, ona je značajna. Mi pričamo o istorijskim činjenicama, turska vojska je bila i brojno i tehnički nadmoćnija i opremljenija, ali ono srce koje je kucalo u mišarskim junacima i Karađorđu je donelo tu najznačajniju pobedu koju je i narodni pesnik opevao” – podsetio je državni sekretar Zoran Antić.

“Imamo se čega sećati i nadam se da ćemo u velikom broju i na većem državnom nivou slaviti 220.godišnjicu, da time sačuvamo od zaborava ponovno rađanje i stvaranje srpske države, posle perioda osmanske vladavine”, rekao  je državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Zoran Antić.

VIŠNJIĆEVA ISPOVEST

Sve to spevah u času neznanom,

kad zadrhta duša nad bezdanom.

 

Kad Srbinu zemno carstvo minu,

i Bog sruši sunce u prazninu.

 

Sad iz tame, jedinog svanuća,

gradim bolje gudalo od pruća.

 

Kad ispružim u nebesa ruke,

da izmirim zvuke i jauke.

 

Ali vreme, zvezda naopaka,

diže nove zidine od mraka.

 

Iza kojih vera iščezava,

venu reči u korenu trava.

 

Stvoritelju svetlosti i tmine,

podigni me noćas u visine.

 

Tamo gde je srce vaseljeni,

pa probudi anđela u meni.

 

Koji kliče ispod svoda plava:

SAMO SLOGA SRBINA SPASAVA!

 

(Višnjićeva ispovest Krstivoja Ilića)

-Ono što jeste suština današnjega dana i poruke koju šaljemo je da deca u školama treba da uče o ovome o čemu danas pričamo, da uče o tome kako se voli država, kako se voli svoja crkva, svoja vojska, svoj narod, da shvate da su im učenje, vrednost i marljivost nešto što će im u životu doneti dobrobit i mir, slobodu i prosperitet ovog naroda… Prošli su mnogi bojevi, mnoge bitke a veličanstvena i ubedljiva pobeda Srba na Mišaru jedan je od stubova razvoja stvaranja i nastanka moderne srpske države. Zato ćemo se svake godine sećati Boja na Mišaru. Mi imamo čega da se sećamo. Nama ne trebaju koncerti na stadionima, da pevamo o zločinima i genocidima nad drugim narodima, mi smo narod herojski, mi smo narod starostavni, mi smo narod koji je i u devetom i desetom, i u sedmom i šestom veku, i pre hiljadu godina imao sve elemente svoje državnosti. Mi smo narod koji nikada nije izgubio svoju veru i svoju tradiciju. Mi smo narod koji je svojom krvlju i svojim žrtvama obeležio svaki kamen na Balkanskom poluostrvu. Ne postoje mesta niti stratišta koja nisu zalivena srpskom krvlju” – deo je poruka državnog sekretara Antića.

U kratkom umetničkom programu, sa porukom “Sve je Mišar”, Filip Rajković pročitao je Pastirsku elegiju i Višnjićevu ispovest Krstivoja Ilića. Pre tri godine ostali smo bez velikog, možda i najvećeg (svakako neponovljivog) šabačkog i srpskog elegičara… Traju sećanje i traju njegove “Mišarske elegije”…

Organizator svečanosti u slavu 219.godišnjice Boja na Mišaru bio je Odbor Vlade Republike Srbije za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova Srbije, uz podršku grada Šapca.

Zabeležila: Ceca Ljubić

Fotografije: Branko Stanić