Piše: Đorđe Rašić
Imam potrebu da pojasnim ljudima koliki je uticaj i doprinos imala „Metaloplastika“ da naša zemlja u to vreme bude velesila u rukometu, znači pričam ono šta je i kako je bilo a ubeđen da isto i sada imamo priliku da napravimo. Kao fabrički klub, koji je tek ušao u ligu, imali smo tri juniorska reprezentativca, Vukovića, Isakovića i Rašiša. Posle SP u Švedskoj, gde smo bili vicešampioni sveta dovedena su još trojica igrača u klub: Bašić, Mrkonja i Vujović. Imali smo kostur juniorske reprezentacije u jednom klubu. Veliki potencijal koji će stasavati uz iskusnog i priznatog trenera Jezdu Stankovića, Fajfrića, u poznim godinama (dao ogroman doprinos našem napretku), Maleševića, Gužvu Jevremovića, Pavlovića, Lekića, Lazu, tada iskusne prvoligaške igrače dovedene iz Pančeva, Niša, „Zvezde“…
Tri godine borbe za opstanak, od 77-80-e, a onda 10 godina dominacije kluba i reprezentacije, čak osam ovih klinaca postali su nosioci igre reprezentacije. Olimpijski, svetski i evropski šampioni u tom periodu. Iz „Metaloplastike“ Mile, Vuja, Zlatko, Kuze, Mrki, Vuk, Bašo, Đole, plus najbolji iz Zrenjanina, Niša, Beograda, Crvenke… Tada je „Metaloplastika“ imala 220 sponzora plus dve fabrike, čepova pa šećerana. Mogla je dovesti i graditi koncept u kombinaciji odličnih iskusnih i vrhunskih juniora. Pojačanih kasnije Portnerom, Miloševićem i Cvetkovićem. I, etoooooo, šampionskog tima za sva vremena. Bili smo zajedno skoro 10 godina.
Sada zbog prokletog novca kao mladi odlaze još nespremni za veliki napor i povređeni i nespremni skraćuju svoju karijeru. Sada isto imamo šansu da kostur bronzanih juniora dovedemo u jedan klub i siguran sam da bi Kos, Dodić, Stanisavljević, Predović, Rogan, Zečević, Simić, Krivokapić, uz ove starije igrače iz reprezentacije bili u vrhu svetskog rukometa.
ŽIVELIIII I VEROVALI MI, ŽIVELAAA SRBIJA!
Izvor: facebook.com
