Olako izgovorene reči
Znalo se šta je usledilo posle Miloševićevog obraćanja i obračuna sa neistomišljenicima sa „olako obećanom brzinom“. Gotovo četiri decenije kasnije, sada iz usta Aleksandra Vučića, reči su malo drugačije, ali je meta mnogo veća.
Ne priliči predsedniku države, po Ustavu predsednika svih građana Srbije, da studente naziva „blokaderima teroristima“ a uz put je istu etiketu prilepio i televizijama Novoj i N1. I začudo pozvao tužioce da reaguju. I Milošević je bio pravnik kao i Vučić, pa čudi šta su to na studijama naučili, ali sigurno nisu da, pre svega, poštuju Ustav i zakone, a usput i etička načela.
Nezgrapno zvuči da se Vučić bori protiv „blokadera terorista“ koji traže da institucije rade svoj posao, i da traže izbore kao najnormalniji i najdemokratskiji izlaz iz postojeće duboke krize. Za ovo vreme studenti nisu napravili nijedan incident iako su na njihovim skupovima i marševima bilo više od milion učesnika. I pri tom su optuživani da ruše ustavni poredak.
S druge strane sam predsednik svakodnevno krši Ustav, pored ostalog preuzimajući nenadležne funkcije Vlade Srbija koja bi trebalo da vodi unutrašnju i spoljnju politiku, ili da tuži i sudi, što bi trebalo pravosuđe da radi.
Napadom na profesionalne medije, kao što su Nova i N1, otišao je i korak dalje. Na stranu što bi trebalo da poznaje ulogu medija, jer je bio i ministar informisanja, doduše ozloglašen po drakonskim kaznama profesionalnim medijima. Iako postoji više od dve hiljade mediji u Srbiji, na prste se mogu izbrojati oni profesionalni koji se, najčešće, proglašavaju opozicionim iako rade posao po međunarodnim standardima.
Pokazalo se da prorežimski i propagandni mediji gube svoj osnovni značaj, a to je objektivno informisanje. Oni koji se drže pravila zanata i Kodeksa novinara su u najvećem delu slučajeva gušeni ili ugušeni, ostali su zaista oni najuporniji i najrpofesionalniji. Uostalom, to je najočevidnije bilo kod događanja u nedelju, i brojnih blokada i okupljanja po gradovima u Srbiji. Preneli su ove televizije ona najburnija i najmasovija okupljanja, ali ne stižu ni sve da pomenu.
S druge strane tu su društvene mreže preuzele ulogu informisanja građana. Ovo etiketiranje, pomlo očajničko, podseća na onu davnu priču o čobaninu i vuku, ali nije izvučena pouka. Uostalom, dovoljo je otići na Vikipediju, pa pročitati definiciju terorizam i teroristi. Svakako da novinari N1 i Nove kao ni dve stotine hiljada studenata nisu sledbenici Bin Ladena, Crvenih brigada ili grupe Bader Majhof.
D.Eraković
