Pravosuđe u bezakonju
Najava predsednika države o novim i strožim merama prema pobunjenim građanima ukazuje o daljem srljanju u bezakonje režima. Olako upotrebljena kvalifikacija o teroristima i terorizmu nagoveštava još veća i rigidnija ovlašćenja tužilštvima, koja su se pokazala kao jednostrana poluga vlasti. A trebalo bi tužilaštva i sudovi da budu treća, nezavisna grana državne vlasti.
Potvrda toga da za sada, a evo već gotovo deset meseci od pada nadstrešnice i masovnih protesta, nije zvanično zabeleženo da je uhapšen ijedan vinovnik nereda iz redova pristalica režima. Posebno je to bilo vidljivo u dramatičnim nedavnim zbivanjima u Valjevu, Novom Sadu, Vrbasu, Bačkoj Palanci, Beogradu… Tužioci su dužni da reaguju na bilo kakvo narušavanje javnog poretka, kršenja zakona, kriminala… Ali, nijedan tužilac nije reagovao na brutalno iživljavanje policije nad maloletnikom u Valjevu, gde ga je besomučno tuklo 15 ostrađćenih “čuvara reda“, hapšenja i privođenja dečaka u Novom Sadu sa sve lisicama a da mu ni majicu nisu dozvoli da obuče, ili gde policija drži uhapšena lica sa lisicima, koji kleče i glavama prislonjenih na zid garaže u Beogradu…
To su primeri prekomerne upotrebe sile i torture, a policija kao da ne zna šta joj je po Zakonu i Ustavu dozvoljeno. Nije reagovala policija a ni tužilaštvo kada su u Vrbasu pristalice režima ispaljivali vatromete, topovske udare i bacali kamenice na protestante, baš kao što je bilo i u Valjevu, Kraljevu, Beogradu… Podsećanja radi za bacanje petardi osuđen je stariji čovek koji je kasnije skončao od posledica besomučnog iživljavanja kažnjenika u Padinskoj Skeli. A do sada je bilo na stotine privođeja, najviše studenata, često bez ikakve osnove i dokaza.
Drastičan primer su bila privođenja omladine u Valjevu, hvatani su u kafićima, čak i u taksiju, a niti su učestvovali u protestima niti su bili u blizini dešavanja. Otuda ne čudi bes građana, zapaljene prostorije SNS, a polupane su i prostorije Gradske uprave kao i Tužilaštva u Valjevu. A zna se kako je do sada postupalo ovo tužilaštvo, i ne samo ono. Jednostrano i osvetnički, kao poluga režima koji se pokazao kao diktatorski i u velikoj sprezi sa kriminalom. I ne samo tužilaštva, već i sudovi nastavlaju ustaljenu praksu da rade ono što nikako ne bi smeli – da budu veoma pristrasni.
Olako, bez suštinskih dokaza, određuju se pritvori na 30 i više dana, a posebno upada u oči što se prihvtaju optužnice za rušenje ustavnog poretka. Kako to da se do sada nisu oglasile sudije Ustavnog suda, da kažu kako se to narušava ustavni predak, a ni da zucnu ko to u stvari krši Ustav. Podsećanja radi tamo piše da predsednik države odražava državno jedinstvo, da politiku vodi Vlada Srbije, i da nijedna stranka ne može da bude privilegovana.
Kao izuzetak koji potvrđuje pravilo jedino je, navodno, tužilaštvo formiralo predmet o upadu JZO i torturi nad studentima Pravnog fakulteta. Prođe mesec i po dana od toga, i ništa! Uzgred tužilaštvo ništa ne čini da zatraži od predsednice Skupštine An Brnabić da podeli saznanja o diverziji na Železničkoj stanici u Novom Sadu ko što nije reagovalo na prvobitnu izjavu predsednika države i ministra građevina da rekonstrukcije stanice nije bilo.
Ovo je klasičan primer uticaja na pravosuđe i smer istrage. Pomalo u senci protesta promaklo je da su nakon dve nedelje iz pritvora pušteni bivši ministri građevina i još desetak osumnjičenih za rušenje nadstrešnice u Novom Sadu. U pravosuđu ukupno je zaposleno oko 3.500 sudija i tužilaca, ali svega njih oko 600 usprotivilo se uticaju, pre svega predsednika dršave, na rad ovih organa. Čudno, kad su završili pravne nauke, zakleli se na Ustavu, i itekako su zaštićeni od gubitka posla. Potrebno je samo da rade svoj posao, za koji su dobro plaćeni. Ali, eto, ne rade kako bi to trebalo, pa su i oni veliki uzročnik sveg što se događa u potonuće Srbije u bezakonje. A nekako fantazmagorično zvuči da je građanin nosilac suverene vlasti i da je Srbija država vladavine prava.
Dragan Eraković
