U borbi sa vremenom oni su na prvoj liniji. Podjednako kao i medicinari znaju da sekunde često mogu da odluče ishod životnih bitaka. Tu brzinu prati odgovornost za bar još tri života u sanitetu, ali i briga za druge učesnike u saobraćaju. Koliko god pritisak bio snažan, samo jedna misao u tim trenucima im prolazi kroz glavu – da se na odredište stigne što brže i bezbedno. Zato za vozače iz Službe sanitetskog prevoza Opšte bolnice „Dr Laza K. Lazarević“ Šabac možemo reći da su heroji za volanom.
U službi ih je osmorica. Rade u tri smene, ali radno vreme često ne igra nikakvu ulogu. Svaki od njih je uvek u pripravnosti, jer nikad se ne zna kako će dan da izgleda. To niko ne može da predvidi. Kako ističe šef ove službe Miodrag Čanić, u najvećem broju prevoze se kritični pacijenti u neki od centara u Beogradu, a tada je iskustvo vozača i njihova sposobnost da u dramatičnim situacijama ostanu pribrani, od izuzetne važnosti.
– Nema veze koje je doba dana ili noći, da li je vejavica ili pljusak, mi moramo da budemo spremni na sve. Najviše vozimo u Beograd, a to su mahom pacijenti sa vrlo ozbiljnim povredama posle neke saobraćajne nesreće ili kada je sezona poljskih radova. Mnogo je i pacijenata koji su imali infarkt. Nažalost, sve su mlađi. To su situacije gde je brzina presudna. Svaki put kada sednem za volan saniteta strepim i samo razmišljam o tome da sve protekne u najboljem redu i da pacijent stigne na vreme – kaže Miodrag Čanić koji je u službi od 2007. godine.
Nikada neće zaboraviti onaj trenutak kada je prvi put seo za volan saniteta i uključio sirenu. Taj osećaj jeze nije ga napuštao do Beograda, seća se Čanić. A kada dođe do drame u vozilu, kada nastupi pometnja među medicinskim osobljem i borba za život pacijenta, ni vozači saniteta ne mogu da ostanu ravnodušni. To se dogodilo Iliji Brajiću i to prvog radnog dana.
– Prva vožnja. Infarkt. A u mojoj glavi samo da na odredište stignem što pre. Ne možeš da budeš imun na takve stvari. U službi sam već pet godina, ali ni godine iskustva ne znače ništa. Ne mogu da se prosto isključim od onoga što se dešava iza mojih leđa, a posebno je teško kada vozimo dete. Nikada neću zaboraviti jednu vožnju. Treba da se krene hitno u Beograd, dečak pao s motora, povreda glave, stanje kritično. Prepoznam dečaka iz mog komšiluka. Znam to dete od kada se rodilo. Mislim da sam do Beograda doleteo. Lekari nisu imali dobre prognoze. Na sreću, preživeo je – priča Ilija Brajić.
Najviše posla u Službi sanitetskog prevoza bilo je tokom najsnažnijeg udara Kovida 19. Ne mogu da izbroje koliko su svakodnevno imali transporta najteže obolelih pacijenata u Beograd. Osim ovoga, u svakom trenutku bili su angažovani i u bolničkom krugu, kako bi obolele dovozili i odvozili sa skenera koji je fizički udaljen od odeljenja na kojima su bili smešteni bolesnici. Povrh svega, ni njih nije mimoilazio virus, pa je služba radila sa manjim brojem ljudi. Ali sve su postizali.
– Odvezemo pacijenta do Beograda, vratimo se u Šabac, pa ponovo nazad u Beograd. Vozili smo ih i u druge gradove, a ne samo u glavni grad. Skafander praktično nismo ni skidali. Mokri do gole kože. Onda dođemo kući, jedva da neko uspe da ruča, pa opet nazad na posao. Tako je to funkcionisalo. Inače, tokom sezone godišnjih odmora bar dva, tri puta zatreba transport iz inostranstva nekog osiguranika sa područja Šapca. Tako smo zbog saobraćajnih nesreća ili srčanih udara po pacijente išli u Austriju, Crnu Goru, Slovačku, Nemačku, Bosnu i Hercegovinu – navodi Miodrag Čanić.
Služba sanitetskog prevoza u šabačkoj bolnici zaživela je 2007. godine, ali je zvanično formirana godinu dana kasnije kada je u bolnici osnovana Služba Urgentnog prijema. Počelo se s jednim vozačem i jednim vozilom. Vremenom, zbog sve većeg obima posla broj vozača je povećavan, a vozni park proširivan novim vozilima. Sada u ovoj službi rade Ilija Brajić, Predrag Jovanić, Darko Latinović, Nebojša Đukić, Veroljub Pavlović, Dragan Bošković, Dragan Krstić i Miodrag Čanić, šef ove službe.
Uprkos danima punim neizvesnosti i ljudskim tragedijama koje im se pred očima smenjuju kao na filmskoj traci, postoji nešto što vozače saniteta šabačke bolnice ohrabruje da lakše sve ovo prebrode. To je onaj transport iz Beograda kada pacijenta sa lošim prognozama u ishod lečenja vrate nazad u Šabac živog i čilog.
www.bolnica015.org.rs
