Građani Srbije ne žele da im plodnu i lepu zemlju pretvore u rudnike i jalovišta

Stop Rio Tino – Skup protiv rudarenja litijuma održan u Šapcu

U Šapcu je u ponedeljak održan skup „Stop Rio Tinto“ na kojem se, po slobodnoj proceni, okupili preko 10.000 građana. Nakon Koceljeve i Bogatića i sa ovog protesta poslata je jasna poruka da kompanije Rio Tinto nije dobrodošla i da u Srbiji neće kopati.

Okupljenima građanima se prvo obratio Šapčanin, Dragan Isailović, inženjer tehnologije, koji je rekao, da je do sada je snimio 172 kviz emisije, ali nikada nije imao ovoliku tremu. Isailović je govorio o delovima idejnog projekta razvoja Mačve, koji je dosta godine ranije uradio, a koji se odnosi na prirodne i obnovljive potencijale, a to su: voda za piće, geotermalna energija i plodna zemlja.

-Voda je najznačajniji resurs a Mačva je najveći rezervoar vode za piće u Jugoistočnoj Evropi. Na osnovu analiza vode, koje rade referentne laboratorije, kvalitet bunarske vode na izvorištu u Banji Koviljači je takav da se može direktno koristiti za piće. Ista situacija je i sa izvorištem u Prnjavoru, Bogatiću i Tabanoviću. S obzirom da se izvorište u Banji Koviljači nalazi na početku mačvanskog aluvijona, da su Prnjavor i Bogatić u sredini a da se Šabac nalazi na kraju tog rezervoara možemo sa sigurnošću reći da je kompletna voda kojom se snabdevamo upotrebljiva za piće. Razlog zašto je ona takva je što je od površinskih uticaja odvojen glinenim slojem i što ga isključivo puni reka Drina. Što se tiče količine vode, krajem sedamdesetih godina jedna renomirana svetska kuća uradila je studiju o tome kakve su potrebe ovog našeg regiona za vodom. A u toj studiji se navodi da je eksploatacioni potencijal Mačve 4.000 litara u sekundi, što znači da toliko vode može da se crpi, a da ne padne nivo. Drugi bitan podatak je koliko je potrebno vode ovom našem regionu? Kada bi svi bili priključeni na vododov našem regionu bi trebalo 2.000 litara u sekundi. To znači da je 2.000 litara u sekundi višak i to višak jedne perfektne vode koja može da se flašira. Sa 2.000 litara vode u sekundi za 24 sata može da se iscrpi 172 miliona litara vode, sa dnevnom potrebom od dve litre ova količina vode bi bila dovoljna za 86 miliona ljudi. Finansijski efekat od flaširanja vode na ovaj način bio bi 12,5 milijardi evra.

Naravno, voda kao idealni rastvarač je jako sklona zagađenju i zato je ima malo upotrebljivo za piće u prirodi. Svaki potencijalni zagađivač koji bi se pojavio na teritoriji Mačve, ili njenoj blizini, mogao bi trajno da uništi ovaj resurs. A kad govorimo o litijumu ovde nije pitanje Rio Tinta već da li se uopšte sme eksploatisati litijum? A odgovor je: ni pod tačkom razno! Čak ni u varijanti da je rudna renta 99%. Ako postoji samo jedan promil da ovo rudarenje može da uništi vodni resurs Mačve to se ne sme raditi.

Drugi resurs je geotermalna energija. Osamdesetih gorina Rudarsko tehnološki fakultet je radi istraživanja na teritoriji Mačve urađeno je pet bušotina i tu se stalo. Eksplatacioni potencijal tih pet bušotina, na godišnjem nivou, je ravan 20 miliona litara nafre ali 40 godina ta energija odlazi u prazno. Najdublja bušotina je „Jokin grab“, duboka je 618 metara ima 78 steni i ta voda bi mogla da se koristi za proizvodnju električne energije. Inače energetski potencijal tih bušotina procenjen je na, između, 150 i 750 megavata.

Treći resurs je proizvodnja organskog povrća u staklenicima. Ukupan potencijal Mačve od pomenuta tri dobra, izražen u parama je oko 13 milijardi evra, odnosno sa 1,8 odsto obradive površine Srbije može da se realizuje 20 odsto republičkog BDP-a.

Međutim, moj strah je što smo kao narod jako skloni podelama. Ne treba nam da se sada delimo na poziciju i opoziciju. Ovde politika ne sme da meša svoje prste jer ako tako ne bude bićemo kao Inke, Maje i Asteci, bivši narod – poručio je Dragan Isailović.

Nakon njega sa govornice se obratio ugledni domaćin, poljoprivrednik iz Tabanovića, Milan Ivanović, otac i deda koji sa razlogom brine za budućnost i koji je istakao da nikada u Šapcu nije video toliko ljudi na jednom mestu.

– Zašto sam rezervisan prema ovakvim projektima? Pa zato što su nas uvek do sada prevarili i uvek je bilo kontra. Sada hoće da nam uzmu ovu našu Mačvu, oranicu, koju imamo i sa kojom smo se hranili godinama. Možemo da proizvedemo zdrave hrane koliko god hoćemo ali nam ne dozvoljavaju.

Svi njihovi sporazumi koji su se vodili, uzmimo recimo Otvoren Balkan, šta nam je doneo Otvoreni Balkan? Propast srpskih povrtara, dok su albanski procvetali, jer su uvezli njihov paradajz i krastavac. Tokom kovid pandemije niko se u prodavnicama nije otimao za litijumske baterije, ljudi su tražili hleb, mleko i meso. Narodu treba zdrava hrana a oni bi da nam to uzmu.

Gospodo u Beogradu, dozovite se pameti, počnite da prodajete jagadu, voće, povrće, meso, mleko, žitarice koje možemo da proizvedemo i da izvezemo i da hranimo pola Evrope. Nemojte nam kopati našu Mačvu, ravnicu. Mene sad neko treba da natera da budem rudar, ja to ne mogu.

Mi Mačvani smo se borili i 1914. i 1941. i 1999. i niko nas nije pomerio sa naših ognjišta. Kada su bile poplave 2014. godine, nama iz Tabanovića, Drenovca, Ševarica rekli su da bežimo na više kote da nas Sava ne poplavi. I šta smo uradili? Zasukali smo rukave, obuli čizme i krenuli da branimo naše oranice i kuće. Moramo svi složno da branimo ovo naše što imamo. Zdrava hrana, zdrava proizvodnja. Preko 500.000 evra je uloženo u kopanje bunara u Pocerini da bi mogla da se proizvede zdrava i kvalitetna jagoda, malina, šljiva i svo ostalo voće i povrće. Šta će biti ako Rio Tinto počne da kopa? Da li će ti bunari da presuše ili će dobiti zagađenu vodu?

Dogorelo je do nokata ali izgleda da se Srbija napokon složila – rekao je Ivanović.

Okupljenim građanima se potom obratila Ana Pavlović, turistički vodič, stručnjak za prirodne lepote i istoriju Cera. Ona je govorila je o ugroženosti ove planine i navela da u Projektu „Jadar“ nije samo „Rio Tinto“ taj koji hoće da kopa nego je tu i „Volt“, australijska multinacionalna rudarska kompanija.

– Šta želite da gledate sa Cera? Panoramu Jadra ili „Projekat Jadar“! Vlada Republike Srbije je odlučila da se sa Cera gleda „Projekat Jadar“!

Međutim, nije jedini Rio Tinto u „Projektu Jadar“ i „Volt“ je u „Projektu Jadar“, australijska multinacionalna rudarska kompanija koja će direktno ugroziti Mačvu. Koja će Jadar sever uništiti a to je prostor između Iverka i Cera. I Cer će biti uništen. Ovo što se sada radi se zove teritorijalna prekfalifikacija. Biće uništene šume, biće uništena priroda Iverka, Cera, jer taj  Projekat „Jadar“, svi znamo, ne sme da se kopa litijum. Biće uništena voda za piće. Ja sam osoba iz turizma. Neće biti turizma ako nema vode, ako nema hrane, ako nema prirode. Kada nam dolaze turisti mi kažemo „Dobrodošli u Srbiju, da vidite naše lepote“, šta da kažemo ako dođe do realizacije Projekta „Jadar“? „Doborodošli da vidite Projekat „Jadar“, dobrodošli da vidite rudnik litijuma“? To se zove mračni turizam.

Hoće da realizuju Projekat „Jadar“ na prostoru fronta Cerske bitke. Hoćemo li to dozvoliti? Ne može, ne dam, ne dam da se sećanje na naše slavne pretke uništi. Moramo svi to da čuvamo. Nema kopanja, nema rudnika – zaključila je Ana Pavlović.

Potom se prisutnim građanima obratio i Miroslav Mijatović, Lozničanin iz „Podrinskog antikorupcijskog tima“. On je govorio o tri stvari koje su vezane za projekat i za korupciju.

– Ovde sam da vas podsetim na tri stvari: pod broj jedan, sporno je što je Rudarsko geološki fakultet primao donaciju od Rio Tinta. Pod broj dva, sporno je što je Predrag Drobnjak dao ovlašćenje Rio Tintu da projektuje obilaznicu oko Loznice do rudnika. Pod tri, ništa manje važno, je i da se Srbija pre nekoliko godina, na londonskoj berzi zadužila milion evra za zelene obveznice. Te obveznice kupi je Blek Rok, vlasnik Rio Tinta.

Molim vas da se ne delimo, vlast igra na poslednju kartu koju ima u ruci a to je karta razjedinjenja. Treba svi da budemo složni u ovom trenutku, živela Srbija – rekao je Mijatović.

Biljana Stepanović, novinarka, jedan od osnivača „ProGlasa“ kazala je da se 35 godina bori protiv neke vlasti koja hoće da unište Srbiju. Istakla je da je ovo poslednji trenutak da se svi ujedine i da prestanu da se dele.

– Sada imamo ozbiljno zaduživanje zemlje a niko na to ne obraća pažnju. Ova vlast je došla kada smo imali dug od 15 milijardi evra a sada imaju 36 milijardi. Svaki domaćin u državi Srbiji želi da svojoj deci ostavi imovinu ili bar da im ne ostavi dugove. Šta se nama dešava? Mi ćemo svojoj deci ostaviti dugove a sada smo u opasnosti i da li ćemo im ostaviti vodu, zemlju i vazduh. Moram da vam kažem da je ovo poslednji trenutak da se nekako prizovemo, da shvatimo šta svi ovi ljudi govore, da smo se oko toga ujedinili. Nema više levi, desni, četnika partizana, evropejaca, desničara, svima nama je potrebna zemlja, voda i vazduh. Bez vode, zemlje i vazduha ne možemo da živimo, bez litijumskih baterija i električnih automobila možemo. Ugledni ekonomisti su procenili da će Srbija, u najboljem slučaju, ako ne bude pada cene litijuma, godišnje od ovog posla zarađivati 31 milion evra. Koliko je to malo para možemo da uporedimo sa činjenicom da će za samo za čuveni „Ekspo 2027“, mnogi od nas ne znaju ni šta će to da bude, da se potroši 18 milijardi evra. Taj novac nemamo, to ćemo da pozajmimo, vraćaće naša deca. Ako godišnje dobijamo 30 miliona od litijuma trebaće nam 580 godina kopanja litijuma da vratimo taj novac koji će biti potrošen na „Ekspo“.

Šesto godina su ovde bili Turci, znate li koliko je to vreme? Ja ne znam ništa o litijumu, ne znam ništa o kiselinama, osim onog što pročitam i što svi mi znamo, ali znam o novcu. Dakle taj posao za državu Srbiju nije isplativ. Taj posao za njene građane nije isplativ. Došli smo do toga da vadimo čak i ono što imamo u zemlji. Zadužili smo se, prodali smo šta smo imali, stranim investitorima dajemo subvencije, uvozimo voće i povrće, uništavamo našu poljoprivredu a sad je ostalo još i da iskopamo to što imamo u zenlji. Neka je litijum i koristan ali neka ostane našoj deci. Ne moramo sve da potrošimo, da upropastimo i da proćerdamo. Ustvari mi nismo proćerdali ali zna se ko jeste! To se u srpskom narodu zovu raspikuće.

Ako svi mi zajedno budemo udruženi i ujedinjeni ni Rio Tinto, ni bilo koja druga kompanija neće na silu doći da kopa. Nama se govori da treba da vratimo milijardu evra ako se ne bude kopalo. Prvo, to nije tačno, a drugo od onih 18 milijardi za „Ekspo“ neka uštedimo tu jednu i da vratimo.

Mi ovde više izbora nemamo. Naš je izbor sloboda ili lagano umiranje. Ja sam se pre skoro šezdeset godina rodila u Kragujevcu kao slobodan čovek i celog života se trudim da živim kao slobodan čovek i tako hoću da nastavim da živim.  Dakle, svi mi ćemo to moći samo pod jednim uslovom da svi budiemo složni i da svi kažemo jasno i glasno: nećete kopati – rekla je Biljana Stepanović.

Program je vodio Srđan Mitrašinović koji je rekao da svakom istaknutom učesniku javnog života treba postaviti pitanje da li je za ili protiv kopanja litijuma.

-Ustane li cela Srbija pobedićemo. Niko iz inostranstva, koliko god da podržava Rio Tinto neće ući u sukob sa većinskom Srbijom. Nije vreme da se delimo i pitamo ko je za koga glasao, jer niko nije glasao za to da nas truju. Pred nama je borba u kojoj nemamo pravo na poraz, borimo se za vazduh, zemlju vodu, borimo se za život. Uveren sam da o ovome treba da se izjasni svaki član Akademije nauke, da treba da se izjasni patrijarh i svaki vladika, i to pojedinačno, da se izjasne svi predsednici sudova, svi dekani, ektori, svi direktori škola, direktori bolnica, Zavoda za javno zdravlje u Srbiji. Mi, poreski obveznici plaćamo sve te ljude i moramo da znamo kakav je njihov stav po ovom važnom pitanju, odnosno o ovom pogubnom  projektu. Treba da podignemo celu Srbiju, da potstaknemo svoje rođake i komšije, kumove, prijatelje da jasno kažu da li su za litijum ili su protiv ove bezumne ideje. Jedcino tako ćemo uspeti da se odbranimo. Nije vreme da se delimo jer, verujem, niko nije za to da nas truju, rekao je Mitrašinović.

Okupljeni su po završetku skupa krenuli u šetnju gradskim ulicama u koloni koja je do sada nezabeležena na ulicama Šapca.

Incindent

U velikoj masi ljudi koji su se sa dobrom namerom okupili u Šapcu, očekivano, našli su se i oni koji su tu došli po „zadatku“ i sa željom da izazovu nered. U prepoznatljivim majicama, sa karakterističnom navijačkom gestikulacijom pokušavali su povicima „Vučiću pederu“ da odvuku tok protesta na pogrešnu stranu ali se građani nisu dali. Ignorisali su ih. Jer, znali su dobro zašto su i kojim povodom na skup došli. U jednom trenutku ta grupa se ustremila na Nebojšu Zelenovića, bivšeg gradonačelnika Šapca i pokušala sa njim da se fizički obračuna ali je obezbeđenje uspelo da ga zaštiti.

Međutim, kako stvari stoje, njihov glavni zadatak je bio da spreče Biljanu Stepanović, novinarku, jednu od osnivača „ProGlasa“ da govori. Opet je uspešno intervenisalo obezbeđenje i osim koškanja u kojem je „deblji kraj“ izvukla jedna građanka njihova namera je osujećena pa su napustili prostor ispred bine i otišli. Neki, „dobro obavešteni“ kažu da su to učinili na „mig“ policije u civilu koja je, takođe, bila tu. Ipak to će ostati u domenu nagađanja.

Ivan Kovačević