U javnosti su sve glasniji argumenti protiv Predloga zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i svi su saglasni u tome da može doći do ozbiljne zloupotrebe volje građana. Pred poslanicima bi se mogao naći 25. novembra, a sekretarka Upravnog odbora Centra za pravosudna istraživanja (CEPRIS), pravnica i aktivistkinja za ljudska prava Sofija Mandić upozorava na posledice njegovog usvajanja u republičkom parlamentu.
Ona kao jedan od ključnih problema ističe trajanje obaveznosti odluka donetih na referendumu, što kao konačan rezultat može imati „udovoljavanje željama vlasti“.
-Odluke donete na referendumu će, prema Predlogu zakona, koji još uvek nije usvojen, vlast obavezivati dve godine, a samo godinu dana ukoliko se radi o slučajevima protivljenja građana nekoj odluci. Upravo ovaj drugi slučaj naročito zabrinjava- posebno ako imamo u vidu da je Venecijanska komisija, specijalizovano telo Saveta Evrope za demokratiju kroz pravo, vrlo jasno u svojim mišljenjima ukazala na to da se volji građana mora ukazati više poštovanja i da vremenski period između dva referenduma ne sme da bude kraći od jednog skupštinskog mandata, odnosno četiri godine. Posledica do koje predloženo rešenje može dovesti jeste ponavljanje referenduma o važnim pitanjima, sve dok se ne udovolji željama vlasti. Trajanje obaveznosti odluka svakako treba gledati i u kontekstu predlaganja ukidanja uslova punovažnosti referenduma. Prema sada važećem zakonu, referendum ste mogli ponoviti posle šest meseci, ali bi na njega moralo da izađe više od polovine birača upisanih u birački spisak. U tom smislu rok u kome se referendum može ponoviti je bio „zauzdan“ ovim dodatnim uslovom. Vladin predlog o kome je ovde reč ukida uslov punovažnosti, te je rok u kom odluka građana obavezuje vlast dobila na posebnoj važnosti- kaže Mandićeva za „Podrinske“.
To bi, kako navodi, moglo da utiče demotivišuće na građane i njihovo učešće u direktnom odlučivanju.
-Uticaće pre svega odvraćajuće od bilo kog oblika učešća u neposrednom odlučivanju, bilo da je u pitanju predlaganje referenduma, predlaganje akata, ili izjašnjavanje na referendumu. Građani sa pravom neće videti motiv da budu deo procesa čiji je krajnji cilj neuvažavanje njihovog mišljenja. Iz različitih mehanizama koje Predlog zakona predviđa, vidimo da u njegovom temelju leži populistička ideja, odnosno ideja plebiscita. Dobar je samo onaj referendum i samo onaj predlog kojim se građani povinuju nekoj već predloženoj ideji vlasti- podvlači ona.
Istovremeno, pojavljuju se organizacione i finansijske prepreke koje mogu da otežaju pokretanje referenduma i narodne inicijative, imajući u vidu predviđene visine naknade za overu potpisa.
-Prepreke koje se pred građane postavljaju se dele u dve osnovne grupe- prva se tiče mogućnosti vlasti da ignoriše glas građana, o čemu je već bilo reči. Druga se tiče finansijskih prepreka koje se odnose na obezbeđivanje visokih naknada za overu potpisa kod predlaganja akata ili referenduma na svim nivoima. Ovi iznosi se krecu od 10 do 50 hiljada evra, u zavisnosti od nivoa i tipa predloga. Time se pred građane, inače skromnih primanja, stavlja nesavladiva finansijska prepreka, a pravo na učešće u donošenju odluka priznaje samo onima koji raspolažu značajnim novčanim sredstvima- zaključuje Mandićeva.
D.Dimitrijević