Predsednik Saveta Mesne zajednice Štitar Dušan Tufegdžić
Grupa građana „Za Štitar sutra“, koja ja nastupila na izborima za Savet Mesne zajednice održanim 4. marta, potvrdila je da uživa poverenje meštana, te da su ljudi dali prednost građanskoj u odnosu na političke liste, smatra Dušan Tufegdžić, predsednik konstituisanog Saveta MZ, sastavljenog od sedam članova liste koju predstavlja i dva člana Srpske napredne stranke.
Želeći da politiku ostave po strani, a realne probleme meštana u prvi plan, svim stanovnicima sela poslali su pismo o namerama u kome su detaljno predstavili ideje i planove za unapređenje i poboljšanje uslova života u Štitaru.
-Savet je formiran pre sedam dana, a sastavljen je od dva člana SNS-a i sedam članova naše nezavisne liste politički neopredeljenih ljudi, koji nikad nisu bili članovi nijedne stranke i u koje selo ima poverenja, što smo i pokazali, budući da smo ostvarili ubedljivu pobedu i osvojili glasova koliko druge dve stranačke liste zajedno. U pismu o namerama koje smo poslali svakom domaćinstvu napisali smo šta želimo da uradimo u selu u narednom periodu, iznoseći realno ostvarive ciljeve. Kao dugoročni cilj postavili smo početak pregovora sa Gradom o izgradnji seoske kanalizacione mreže- navodi Tufegdžić.
Jedna od glavnih inicijativa je formiranje praktičnih, neprofitabilnih zadruga, koje služe zadrugarima, jer, kako navodi, država je donela određene zakone, ali za sada kao forma postoje samo zadruge, gde se jedan vlasnik ponaša kao firma i ubira 30- 40 posto marže. Grad je podržao realizaciju te ideje, a zadrugarima je potrebna, pravna, tehnička i finansijska pomoć, jer već postoje zainteresovani iz okolnih sela- Majura, Tabanovića, Belotića. Podršku će tražiti i od resornog ministarstva, a do sredstava za formiranje pokušaće da dođu preko IPA fondova.
-Ovo bi bile zadruge gde bi ljudi najmanje 30- 40 posto uštedeli pri svakoj kupovini repromaterijala. Grubo računajući na nivou Štitara, gde bi se uključilo 100 ljudi koji obrađuju dve trećine atara, u selu bi samo na razlici u cenama koju bi ta zadruga ostvarila ostajalo oko 200 hiljada evra godišnje, što su ogromne pare za jedno selo. Treba napomenuti da ne mogu biti iste cene repromaterijala za zadrugare koji su nešto uložili u Zadrugu i onog ko nije ništa uneo. Naš predlog je da svaki zadrugar unese dve hiljade dinara po hektaru koji obrađuje, da to bude neki osnovni kapital. Ako počne da funkcioniše kako treba, onda će to biti pelcer koji će mnogi posle da primene- objašnjava.
Kao prvi prioritet grupe građana koju predvodi naveo je sanaciju ambulante, koja uključuje njeno povezivanje na grejanje iz osnovne škole, zarad stvaranja uslova za prisustvo lekara svakog radnog dana.
-Štitar je pre 100 godina imao lekara i zubara, dramsku sekciju i biblioteku skoro kao šabačka, od 30 hiljada knjiga, dvadesetih godina prošlog veka. Pronaći ćemo sve knjige koje se nalaze na raznim mestima i vratiti ih u školu radi obnavljanja biblioteke. Kada je reč o ambulanti, za sada smo uspeli da dobijemo tri dana lekara- ponedeljkom, sredom i petkom. Stvorićemo adekvatne uslove za rad u ambulanti i već smo uradili neke projekte u tom cilju. Treba da se sredi spomenik, samo tri takva spomenika u Srbiji postoje kao svedočanstvo o Prvom svetskom ratu, a svaki auto koji sleti s puta poruši zaštitnu ogradu- kaže i dodaje da se dodatno nametnula i kupovina parcela za seosko groblje, za koju su našli rešenje koje će na sledećem sastanku ozvaničiti.
U delu ulice koji vodi ka magistralnom putu prema Loznici, gde deca jednim delom puta moraju da idu praktično ulicom, biće urađena staza za pešake. Predstoji izvođenje gradskog geometra i utvrđivanje seoskih puteva, ravnanje i šljunčenje po prioritetu, kao i uklanjanje svih obala koje onemogućavaju kretanje poljoprivredne mehanizacije po ataru.
-Trenutno smo u pregovorima sa Gradom, pošto će i ove godine biti uveden princip „dva na dinar“. U selu imamo 1.800 metara neasfaltiranih puteva, gde, kad auto prođe 40 kilometara na sat ulicom, niko ne može da otvori prozor zbog prašine. Mi bismo skupili dvadesetak hiljada evra, pod uslovom da Grad da još 40 hiljada da se to asfaltira- navodi.
Referendum je ističe, dobra ideja, zato što Savet Mesne zajednice neće odlučivati o trošenju novca, već dati predloge, a građani će glasati o tim predlozima, tako da niko ne može kritikovati Savet zbog sprovedenih odluka.
-Ako Savet Mesne zajednice podnese kvalitetne projekte, što ne sumnjam, svakako će ljudi glasati. Osluškujemo šta ljudi žele, sami znamo šta nam treba, pokrićemo sve najvažnije predloge. Imali smo čak zbor građana gde smo okupili 100 ljudi i razgovarali o svim tim temama. Tom prilikom sam tražio saglasnost od građana da, budući da je cena repromaterijala za renoviranje ambulante oko 800 hiljada, ne raspisujemo tender za angažovanje neke firme za izvođenje radova, jer bi nas to mnogo koštalo, a imamo majstore svih struka koji bi to mogli da urade bez naknade. Svi su bili saglasni, niko nije bio uzdržan, ni protiv- objašnjava.
U prethodnom periodu mnogo novca, iz donacija i iz sredstava Mesne zajednice, uloženo je u uređenje crkve i crkvenog dvorišta, pa samim tim, tvrdi, imaju jednu od najlepših crkava u Mačvi, te su mišljenja da crkvu u narednom periodu treba finansirati isključivo iz donacija. Neće, kaže, zanemariti ni omladinu, te će u saradnji sa školom organizovati besplatne kurseve stranih jezika i iz IT sektora, radiće na sređivanju centra sela i prostorija Doma kulture, pre svega sanaciji krova.
Budžet Mesne zajednice ove godine je nešto manji, pošto je nasleđen dug od 805 hiljada dinara posledica višegodišnje blokade računa, jer je prethodni Savet radio preko računa za samodoprinos. Račun je, kaže, bio blokiran u periodu do 2011. godine, dok je seoski vodovod bio odvojen od gradskog. Prethodni Saveti Mesne zajednice nisu plaćali pregled vode, pa ih je Zavod za javno zdravlje tužio, blokirao račun i dug je dostigao 800 hiljada, da bi ga Grad odblokirao u oktobru/novembru.
-Grad je platio naš dug, pa ove godine imamo nešto manje novca na računu, oko dva i po miliona dinara, a dogodine očekujemo i do pet- šest miliona dinara. Nagomilala su nam se dugovanja iz prethodnih pet- šest godina, oko dva miliona i 300 hiljada dinara. Nadamo se da ćemo ih naplatiti, da nećemo morati da idemo na izvršenje, naročito kad ljudi shvate da se taj novac troši u selu. Ova odluka je bila potrebna, jer zaista ti ljudi znaju najbolje šta im je potrebno, pogotovo referendum, a Savet Mesne zajednice će se boriti da dobije najviše za selo iz domena nadležnosti Grada. Trudićemo se da se to radi brže i kvalitetnije i da sprovodimo projekte onako kako ih izglasaju meštani- kaže.
Referendum u Mesnoj zajednici će biti održan 27. maja, kada će građani imati priliku da glasaju za predloge i doprinesu njihovoj realizaciji. Prethodno, 7.aprila, organizovaće predavanje o zadrugarstvu kome će prisustovati i predstavici Odeljenja za poljoprivredu Grada Šapca i kompetentni stručnjaci.