Kuda ide srpski katastar
U jeku izborne trke nekako u tišini skrajnute su krupne odluke u sektoru imovinskh prava i katastra. Na prečac, bez neke javne rasprave, doneta je odluka da građani plaćaju 24 hiljade dinara advokatima i geodetskim organizacijama za usluge koje su ranije obavljali katastri. I nije samo to, u pitanju su i brojne nedoumice i sve ono sa čime se suočavaju građani koji su upućeni na katastar. O tome govori Milorad Stanković, diplomirani geodeta i bivši dugogodišnji direktor šabačkog katastra.
- Dolaskom demokratske vlasti 2000. godine poklamavano je da je služba katastra servis građana, dakle u službi građana. Tako smo se i ponašali, i vrata Katastra bila su otvorena za sve građane. Ne samo da smo izdavali potrebna dokumneta o vlasništvu, uz minimalne cene, nego su i naši službenici na šalteru usmeno davali sve potrebne informacije i pružali punu pomoć da se određena prava ostvare. Samo za potrebe ostvarivanja dečijeg dodatka ovde je dolazilo više od sedam hiljada građana koji su to rešavali. Ova nova odluka o ne tako maloj nadoknadi, štaviše, usporiće i čitav proces, a ostaje i pitanje validnosti. Istina sve je digitalizovano, ali je pitanje koliko su advokati, i to samo kancelarije koje uz određenu nadoknadu sarađuju sa Regionalnim geodetskim zavodom, verzirani i stručni za ovu oblast. Inače sva potrebna dokumentacija je u katastru, od geodetskih snimaka kao i određenih dokumenata o nasleđu, deobama, kupovini… Advokati praktično samo prosleđuju ta dokumenta a teško da će se upuštati u određene poteškoće i završetak čitavog postupka. Na primer, kako će se to proveravati šta je original, a šta prepis, ili falsifikat. Takođe, koliko god se državna uprava, uveliko izvikana kao e-uprava, trudi da pokaže koliko izlazi u susret građanima i digitalizaciji, pitanje je zašto ne veruje svojim građanima i dozvoli digitalno pismenim da sami obave ove poslove, ukazuje Stanković.
Inače, šabački katastar je dugo vremen važio za jedan od najefikasnijih službi u Srbiji, a neposredno zahvaljujući Stankoviću i lokalnoj samoupravi ovde je uz pomoć Svetske banke podignuta nova zgrada katastra, sa svom potrebnom modernom opremom. Međutim naprednjčaka vlast naprasno je smenila Stankovića bez ikakvog obrazloženja, a da čudo bude veće ovdašnji katastar nije ga ispratio ni u penziju. Nakon toga katstar je praktično zatvoren za građane, gde se najpre pitao službenik obezbeđenja: „Što si došao?“.
Kao i u drugim važnim i stručnim oblastima pitanje je ko će to kvalitetno obavljati poslove vezane za geodeziju. U vreme bivše Jugoslavije bila su tri fakulteta za geodeziju: u Beogradu se primalo 50 studenata kao i u Zgarebu, a u Ljubljani 30. Nije ih bilo u Makedeniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, ali su zato ovo bile teške i zahtevne studije sa zavidnom obavljenom praksom na terenu. Sada je nešto drugačija slika, ali je pitanje kako ovu struku popuniti kadrovima, kada je uopšte obrazovanje srozano na najniže grane. Nekadašnji katastri kao i RGZ najviše prima kadrove nekih drugih orijentacija, a najmanje ima geodeta i geometara.
Ne manja sporna odluka je o ukidanju konverzije za zemljište. Prilikom kupovine preduzeća novi vlasnici su se obavezivali na nastavak delatnosti ali nisu imali pravo korišćenja zemljišta u druge svrhe.
-Razlika u ceni za prenamenu zemljišta je značajna, ali to se znalo prilikom kupovine. Vlast ovaj potez brani da je naplaćeno svega deset odsto od moguće cene za konverziju zemljišta ali zato sada praktično poklanja ovo zemljište. Oni bogati biće još bogatiji, pa nije čudo što veliki zemljišni komleksi nekadašanjih giganata prelaze u stambene kvartove. Na taj način se i pere novac od nelegalnih poslova, a cene stanova rastu. U Beogradu dostižu vrtoglave visine, pa kako će, na primer, neki profesor sa platom od 700 evra da plati stan od nekoliko stotina hiljada evra. U Šapcu sada je cena od 1.600 do 1.800 evra po kvadratu.
Nekako u službi katatstra, što je osnov svake države jer se radi o pravima vlasništva, deluje mnogo toga haotičnog i pa i nezakonskog. Rak rana je legalizovanje bespravno podignutih objekata, a to je nekoliko miliona, i stalno se pomera rok da se to reši. Nekad je to bila 2015. godina, kada je cela država pokrivena geodetskim snimcima, ali se zakon opet izvrdao, i bespravno se gradi još više. Pogotvo u prestonici, a rečit primer je divlja gradnja sa nekoliko stotina kvadrata gradonačelnika Aleksandra Šapića. Kada je ovde boravio jedan nemački stručnjak: njemu je bilo nezamislivo da postoji bespravna gradnja. Sve se to može suzbiti još u početku: izađe nadležna inspekcija, premeri temelje, ali i prati izgradnju da objekat ne izađe iz planskih gabarita. U suprotnom – to je već krivično delo. Ide se u zatvor. Jednostavno, zar ne!, kaže Milorad Stanković.
D.Eraković