Kome zvone vidovdanska zvona
Nema značajnijeg praznika kod Srba od Vidovdana jer za njega znaju, na primer svi osnovci, a to se prenosi i na starije generacije. Po nekom više mitu nego istoriji nakon Kosovskog boja zvonila su i zvona pariske Notr Dam za hrišćansku pobedu. Da zvonila su, ali to je bilo posle bitke na Rovinama. Uzgred tu je poginuo i Marko Kraljević, najveći srpski junak – onaj mitski, ali kao turski vazal.
Na ovdašnji Vidovdan na Slaviji, na poziv studenata, okupilo se, prema Arhivu javnih skupova, 140.000 ljudi. Realno, više i ne može na tom prostoru više, ali neverovatno u ovom dobu brzih informacija da policija laže! Elem, prema zvaničnim podacima MUP tu je bilo oko 36.000 građana, što je na svoj način potvrdio i predsednk države Aleksandar Vučić, no on je mnogo puta uhvaćen u laži.
Na Vikipediji se mogu pronaći podaci o Slaviji, pre svega površina, a tu su i okolne ulice, a iole malo bolji poznavalac navijačkih prilika potvrdiće da je to jedna i po Marakana. Ono što je evidentno da su studenti okupili najbrojnije manifestacije u ovom veku, počev od onog skupa na Slaviji 22. decembra, zatim skup na Autokomandi 27. januara, pa do onog rekordnog okupljanja 15. marta, sa više od 300.000 građana. Uz sve to održani su najmasovniji skupovi u univerzitetskim centrima kao i u brojnim drugim sredinama.
Ovoga puta studenti su ukazali da oni, jednostavno, ne mogu više da budu sami nosioci promena jer za ovih sedam meseci dali su sve od sebe uz ogromne lične žrtve. Do sada su studenti najviše stradali od naprednjačkih i inih batinaša kao i od auotoritarne vlasti, hapšeni i proganjani, optuživani za nasilje i rušenje ustavnog poretka. Završetkom skupa na Slaviji ostavili su „zeleno svetlo“ da, pre svega, građani preuzmu „štafetnu palicu“. S pravom, jer i u Ustavu piše da su građani nosioci suvereniteta, dakle najviše vlasti.
Studenti su pored onih prvobitnih zahteva, nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu, kao osnovni vid demokratskog izjašnjavanja tražili vanredne parlamentarne izbore. To očigledno naprednjačka vlast, pre svih Aleksandar Vučić ne želi, jer ankete pokazuju da je podršava oko 33 odsto građana dok studentski pokret ima za barem deset odsto više građana. Po ustaljenoj matrici režim bi da izazove masovne nerede, kao što je to bio pokušaj 15. marta, a ovoga puta na svoj način umešala se policija.
Nagovestio je predsednik nemire i haos, i minut ranije po njegovoj satnici oni su i počeli navodnim odbijanjem demonstranata da propuste sanitetsko vozilo. I onda je počela prekomerna upotreba sila, prebijanja i hapšenja, a ostalo je upitno ko su bili ti izazivači nereda. Neki sa motkama i maskama, baš kao što je to bilo prilikom decembarskog napada na Beli dvor ili na Gradsku kuću u Novom Sadu, petog novembra.
U svemu ovome najviše su postradali opet studenti, na primer studentu FTN iz Novog Sada polomljena je vilica i jagodina kost, nešto već viđeno, a uhapšeno i privedeno stotinak studenata. Ono što je malo ko očekivao, posle slabodobitne izjave predsednika države da je „pobedio obojenu revoluciju“, su brojna okupljanja građana i blokade.
Već od nedelje ne mogu se sabrati gde se sve to događa, ali je izvesno da ova „gerilska borba“ daje rezultat. Građani blokiraju saobraćajnice i raskrsnice, povlače se pred policijskim kordonima, ali to opet ponavljaju ili biraju druga mesta. I u svemu tome se i zabavljaju, u druženju, đuskanju, priči, i ono, što je najlepše, tu su i deca.
Već je rečeno da je ovo maraton, nije sprint Juseina Bolta, pa ko izdrži. Uzgred Srbija ima oko 40.000 policajaca, pa ne može baš svugde da stignu. I nasaviće se, ovo dugo, toplo leto.
Dragan Eraković
