MEDIJI IZMEĐU GRAĐANA I POLITIKE – GOVORI NIKOLA JEVTIĆ, POLITIČKI AKTIVISTA
Proces projektnog sufinansiranja trebao je da otvori mogućnost da se na sve medije vrati govor i izveštavanje koje je zaista u interesu građana.
Po jednom istraživanju sprovedenom 2015. godine, pred uvođenje projektnog sufinansiranja, o značaju medija, na pitanje upućeno građanima – „kako i na koji nači mogu da skrenu pažnju da se njihov problem zaista reši“, najveći broj građana, čak 40 procenata je reklo da je to obraćanje medijima. To je pokazivalo da su građani imali velika očekivanja od medija. I poverenje u njih. Iako mediji ne mogu da rešavaju probleme građana, jer ne mogu da zamene institucije, mogu da ukažu da li institucije rade ili ne rade.
Mediji bi, takođe, trebali da uživaju medijske slobode, garantovane Ustavom Srbije i međunarodnim dokumentima i zakonim. Međutim, nade da će projektno sufinansiranje pomoći medijima u radu, pre svega u profesionalnosti, desilo se suprotno. Naime, oni koji su delili novac ponašali su se kao „kupci“ informacija i ubrzo su mediji postali „oglasne table“ vladajuće stranke. O interesu građana više niko nije mislio.
Tako su se mediji, birajući između građana i politike, odlučili da služe politici odnosno onom ko im novac „udeljuje“. Iako je u suštini to novac svih građana, i onih koji su za vlast i onih koji su protiv aktuelne vlasti.
A šta o medijima koji su prinuđeni da biraju između građana i politike, medijskim slobodama i profesionalnosti u informisanju misle građani i oni koji nisu deo vlasti pitali smo Nikolu Jevtića, političkog aktivistu:
– Koji događaji imaju prednost u izveštavanju lokalnih medija i zašto? (politička ili životna pitanja)
-Lokalni mediji koji su zadržali objektivnost i nepristrasnost u radu su jedino vaše novine. To je jedino što danas građanin može da pročita, a da se ne oseti kao idiot. U svim ostalim lokalnim medijima najbitnije je kako se nelegalni Aleksandar Pajić grlio sa decom na otvaranju asfaltiranih puteva, u kojeg se još samo njegova prababa nije ugradila, a koji neće postojati do naredne godine i koji je već na milion mesta oštećen. Ali naravno kvalitet radova ne interesuje lokalne medije bliske SNS-u, već osmeh Pajićev. Naravno, primera ima još.
– Koliko su problemi građana prisutni u izveštavanju lokalnih medija?
-Najveći problemi ovog grada, funkcioneri SNS-a, najprisutniji su u medijima. Sa lažnim osmesima, lažnim obećanjima, na svakoj vesti, prilozima, naslovnim stranama stoje čvrsto Pajići, Jarini i ostala banda. Dok se ne rešimo tih problema, kante i kontejneri će i dalje biti prepunjeni đubretom, ulice će i dalje biti prljave i neuredne, kanalizacija će se izlivati, seoske ambulante zatvorene i nikome, sem njima, neće biti dobro.
– Mogu li mediji da pomognu u rešavanju problema građanima?
-Naravno, svetao primer jesu „Podrinske“ i pojedine FB stranice, kad god se nešto objavi na portalima koje ne kontroliše SNS, a šta privuče veliku pažnju korisnika društvenih mreža, uglavnom reše ili pokušaju da reše. Naravno da im ne padne na pamet da isprazne kantu u glavnoj ulici koja danima stoji puna đubreta dok god „Podrinske“ ili druge stranice ne objave na svojim portalima. Naravno da im ne pada na pamet da se ponašaju pristojno i rade sve što je u njihovoj moći pacijentima u OB, dok „Podrinske“ ne objave priču i svedočenje oštećenih. Naravno da ništa neće ni pipnuti dok neko javno ne progovori, objavi, iskomentariše. Mediji i društvene mreže su ozbiljno „oružje“ za borbu. I ovo malo što je ostalo normalno nešto može da uradi i na neki način olakša život građanima.
– Da li je vidljiv uticaj politike na uređivačku politiku medija i u čemu se on ogleda?
-Apsolutno. Najbolji primer je šabački Pink, tv AVS, gde, ako se ne varam, preko četiri godine niko od predstavnika opozocije, a ni građana koji su protiv režima, nije mogao da dobije gostovanje. Prorežimske medije niko i ništa ne zanima sem uzdisanja Pajića u mikrofon, njegovog svakodnevnog balezganja u nedogled, ali je bitno da lova dolazi. „Glas Podrinja“ naravno ogroman zaokret od objektivnog i slobodnog medija do promotera lokalnih naprednjaka, i vrapcima na grani je jasno da je nešto papirno šuškavo uticalo na promenu uređivačke politike. Ali da ne grešim dušu, „Glas Podrinja“ ume da prenese opoziciona saopštenja. Da ne pričam o KCNZ, ovim novootvorenim portalima koji se finansiraju iz budžeta grada sa ogromnim sredstvima, a prenose normalno samo SNS, kao i da ne spominjem pojedince iz mračnih devedesetih koji i dan danas „jašu“ medijskom scenom, svakodnevno ponižavajući novinarsku profesiju, kršeći sve kodekse i propise. Baš ih briga, jedan stan, drugi stan, projekat sa ogromnim sredstvima bez ikakve kontrole, uživaju u životu.
– Zastupljenost opozicije u lokalnim medijima?
-Malo u „Glasu Podrinja“, „Podrinske“ skroz korektne, ostalo katastrofa.
– Postoji li, u lokalnim medijima, kritičko mišljenje opozicije u odnosu na vlast?
-Postoji u „Podrinskim“ i pojedinim portalima, stranicama na društvenim mrežama. Ima malo i u „Glasu Podrinja“. U ostalim nema i uzrok tome je jer ih plaća Srpska napredna stranka da samo njih promovišu, a ostale ne samo da ne prenose, već i da pišu i rade protiv njih. Ali kako kažu ljudi, miran san nema cenu.
