Govor mržnje prema novinarima i rasprostranjenost nasilja i nasilnog govora u javnosti je toliko veliki da se može govoriti o kulturi nasilja. Kulturu nasilja stvaraju i promovišu ljudi na pozicijama moći, a održavaju obični građani koji putem učestale izloženosti postaju sve manje osetljivi na nasilje. Nasilje stvara nasilje i tako dolazi do njegove normalizacije.
Govor mržnje prema novinarima deo je takve normalizovane kulture nasilja koja živi u izjavama pojedinih političara, tekstovima tabloida i širi se poput virusa kroz društvene mreže u govor i objave građana.
Šta o ovom fenomenu misli dr Tijana Perić Diligenski, narodna poslanica, pokušali smo da doznamo iz razgovora sa njom.
Dr Tijana Perić Diligenski (1986) je viši naučni saradnik u Institutu za političke studije. Diplomirala je na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu (2009), na kom je završila i master studije (2011). Na matičnom fakultetu je u školskoj 2010/2011. godini bila angažovana kao saradnik u nastavi na predmetu Osnovi sociologije i sociologija prava. U Institutu za političke studije zaposlena je od oktobra 2011. godine. Doktorirala je 2017. godine na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Njena monografija Rasprava o političkoj korupciji (2021, Čigoja štampa) je ušla u najuži izbor za dodelu nagrade Vojin Milić za najbolju knjigu iz sociologije objavljenu u 2021. godini. U svojstvu nacionalnog konsultanta za antikorupciju bila je angažovana na brojnim međunarodnim projektima. Područje njene ekspertize obuhvata korupciju i antikorupcijske javne politike, neformalne institucije, postkomunističku tranziciju, pravosuđe, Evropsku uniju, migracije.
Kako razumete govor mržnje kojem su izloženi novinari i kako na to gledate?
U proteklih 12 godina naše društvo je po svim šavovima duboko podeljeno i neretko me ta polarizacija podseća na četnike i partizane. Danas je ta podela na liniji patriota i građanista (nepatriota) ili tzv. prvosrbijanaca i drugosrbijanaca. Sukob prve i druge Srbije je veštački i medijski kreiran kako bi se učvrstio koruptivni režim koji se pokrio plaštom lažnog rodoljublja. Na dubokim brazdama podela, nosioci režima učvršćuju svoje pozicije, uživaju zaštitu od krivičnog gonjenja, enormno se bogate i stvaraju sliku o političkom protivniku i njegovim glasačima kao državnim neprijateljima i stranim plaćenicima. To je narativ aktuelan još od devedesetih godina prošlog veka, koji su negovali radikali i socijalisti, koji su i dan danas na pozicijama političke moći. U društvenoj situaciji gde se pravi podela na naše i njihove, prijatelje i neprijatelje, novinari su nezaobilazna karika. Predstavnici sedme sile su produžena ruka naprednjačkog režima koji putem medija oblikuju javno mnjenje, promoviše i učvršćuje zvaničan narativ, omalovažava, kleveće i blati opoziciju. Novinari su postali generatori mržnje i prema svojim kolegama koji obavljaju svoj posao savesno, stručno, objektivno i politički vrednosno neutralno. Kao političar koji se bori za društvo zasnovano na socijalnoj pravdi i vladavini prava, osuđujem govor mržnje prema bilo kom građaninu naše zemlje, a pogotovo prema novinarima koji su naši glasnici. Novinari bi trebalo budu prisutni u javnom životu zbog građana, a ne zbog političara.
Po vašem mišljenju od koga potiče govor mržnje uperen prema novinarima, a ko su izvršioci?
Govor mržnje uvek potiče od političke i partijske vrhuške i tako je od kad je sveta i veka. U slobodnomislećim i kritički orijentisanim novinarima, čiji glas se daleko i duboko čuje, političari vide veliku opasnost. Zbog straha (a političari na vlasti su umnogome kukavice) od gubitka glasova, zbog kritike i osude javnosti, zbog preznojavanja od nezgodnih pitanja i želje za ostankom na vlasti, političarima ne prija ono što bi komunisti nazvali „lijeva skretanja“. Otuda, političari direktno ili posredno preko svog tima za odnose sa javnošću su direktni nalogodavci za govor mržnje uperen prema novinarima. Izvršioci su medijski stručnjaci, kojekakvi politički analitičari, neretko i sami političari ali najviše novinari koji su „na liniji“.
Da li su novinarke ranjive i lakša meta?
U patrijarhalnom društvu kakvo je naše, gde se sestre još uvek odriču nasledstva u korist brata, gde je žena skrajnuta u odnosu na muškarca, gde su žene najveće žrtve porodičnog nasilja, ne čudi da su novinarke ranjiva kategorija i laka meta. Novinarke su često izložene seksističkim i mizoginim komentarima, podležu uvredama na račun inteligencije, izgleda, stila. Bratislav Gašić je svojevremeno šokirao javnost kad je izjavio da „voli ove novinarke koje tako lako kleknu“. Novinarka kojoj je ta uvreda bila upućena je bila ponižena kao ličnost, nije izlazila iz kuće, bila je izložena uvredama na društvenim mrežama i mobingu. Da bi se umirila javnost, Gašić je smenjen zbog seksističkog govora ali je nedugo nakon toga dobio novu javnu funkciju. Slikovit primer je i slučaj novinarke sa televizije N 1, koju je Milorad Dodik oslovio sa „ona krava“. Najopasnije je kad se dovede u opasnost život novinarke i kad je izložena medijskom linču zbog rečenica koje su namerno učitane i koje nikad nisu izgovorene. Govorim o novinarki Tamari Skrozi, kojoj se imputira da je pozvala na masovna ubistva političara iz vrha vlasti. Ovo posebno zabrinjava budući da se radi o čestitoj i hrabroj novinarki, koja se lavovski bori sa Parkinsonovom bolešću.
Projekat „Glineni golubovi“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
