Razumevanje govora mržnje od strane novinara, političara i običnih građana može se razlikovati u zavisnosti od njihovih perspektiva, iskustava i interesa.
Novinari su često izloženi govoru mržnje kao deo svog posla, posebno kada izveštavaju o kontroverznim temama. Oni mogu govor mržnje doživljavati kao pokušaj zastrašivanja i delegitimizacije njihovog rada.
Iako se bore protiv govora mržnje, novinari često moraju balansirati između zaštite slobode izražavanja i borbe protiv govora koji može podstaći nasilje ili diskriminaciju.
Govor mržnje može imati ozbiljne psihološke posledice za novinare, uključujući stres, anksioznost i osećaj nesigurnosti.
Neki političari mogu koristiti govor mržnje kao sredstvo za mobilizaciju podrške i polarizaciju javnosti. To može uključivati direktne napade na novinare kako bi se diskreditovali njihovi izveštaji ili kako bi se ućutkali kritičari.
Postoji i deo političara koji osuđuje govor mržnje i zalaže se za zaštitu novinara. Međutim, reakcije mogu biti i simbolične, bez konkretnih akcija za rešavanje problema.
Neki političari su pokušali da reše problem govora mržnje kroz zakonodavne inicijative, ali ove mere ponekad mogu biti selektivno primenjivane ili korišćene za suzbijanje slobode medija.
Obični građani često formiraju svoja mišljenja o govoru mržnje na osnovu svojih stavova prema medijima i političarima. Oni koji veruju da su mediji nepristrasni mogu govor mržnje doživljavati kao napad na slobodu izražavanja i demokratiju, dok oni koji smatraju da su mediji pristrasni mogu govor mržnje doživljavati kao opravdanu kritiku.
Na društvenim mrežama, građani mogu lako biti izloženi govoru mržnje, što može normalizovati takvo ponašanje. Anonimnost interneta često doprinosi širenju govora mržnje.
Postoje i građani koji aktivno podržavaju novinare i osuđuju govor mržnje, uključujući kroz proteste, kampanje na društvenim mrežama i druge oblike građanskog aktivizma.
Razumevanje govora mržnje zavisi od perspektive svakog pojedinca ili grupe. Novinari ga vide kao ozbiljan profesionalni i lični izazov, političari ga mogu koristiti ili osuditi u zavisnosti od svojih interesa, dok obični građani mogu imati raznolike reakcije zasnovane na njihovim percepcijama medija i društvenim normama. Sve ove perspektive doprinose složenom kontekstu u kojem se govor mržnje pojavljuje i utiče na društvo.
Govor mržnje prema novinarima može poticati iz različitih izvora, a izvršioci mogu biti različiti akteri u društvu.
Govor mržnje se, za razliku od fizičkih napada, često smatra uobičajenim i skoro normalnim načinom komunikacije ljudi na pozicijama moći sa novinarima. Iz tog razloga javnost često ne opaža i ne reaguje na njegov uvređujući, ponižavajući i delegitimišući sadržaj. Ne samo da to nije civilna komunikacija koja se suštinski razlikuje od legitimne kritike, već stalna praksa vređanja i pretnji ima izrazito negativne i rasprostranjene posledice po lične, socijalne i profesionalne živote novinara. Uprkos njima, novinari hrabro i posvećeno nastavljaju da informišu građane – i one koji ih podržavaju i one koji im i sami upućuju govor mržnje.
Dakle govor mržnje nije samo izuzetno složen negativni društveni fenomen, već i nečije lično iskustvo – zbog kojeg je celo društvo na gubitku. Za njegovo prevazilaženje ne postoji jednostavno rešenje već je neophodno sinergijsko delovanje različitih aktera, na šta smo pokušali da ukažemo preporukama u ovom izveštaju. Iz Izveštaj o rezultatima istraživanja o govoru mržnje prema novinarima iz ugla novinara – Čedomir Markov i Ana Đorđević
Izvori govora mržnje
Političari često koriste govor mržnje kako bi diskreditovali novinare koji kritikuju njihove politike ili postupke. Ovo može biti direktno kroz izjave ili indirektno putem društvenih mreža i medija pod njihovom kontrolom.
Političke partije mogu organizovati kampanje koje uključuju govor mržnje protiv novinara, posebno u periodima pred izbore ili tokom političkih kriza.
Ekonomski moćnici i korporacije:
Biznismeni i korporacije koje se nađu na meti istraživačkog novinarstva mogu koristiti govor mržnje kako bi zastrašili novinare i odvratili ih od daljeg istraživanja.
Ove grupe mogu koristiti svoje resurse za pokretanje kampanja protiv novinara, uključujući tužbe za klevetu i druge pravne pritiske.
Kriminalne grupe:
Organizovani kriminal često koristi govor mržnje kao sredstvo zastrašivanja novinara koji istražuju njihove aktivnosti. Ovo može uključivati direktne pretnje smrću, nasilje i vandalizam.
Mediji pod kontrolom:
Mediji koji su pod kontrolom političkih ili ekonomskih moćnika mogu širiti govor mržnje protiv nezavisnih novinara. Ovo se često radi kroz pristrasno izveštavanje i kampanje diskreditacije.
Izvršioci govora mržnje
Anonimni korisnici društvenih mreža:
Društvene mreže omogućavaju anonimnost, što može ohrabriti pojedince da koriste govor mržnje protiv novinara. Ovi korisnici mogu biti obični građani, botovi ili trolovi angažovani od strane interesnih grupa.
Pristalice političkih partija:
Aktivisti i pristalice političkih partija mogu biti izvršioci govora mržnje, često podstaknuti od strane lidera ili putem organizovanih kampanja na društvenim mrežama.
Plaćeni trolovi i botovi:
Neke interesne grupe angažuju plaćene trolove i botove koji ciljano šire govor mržnje protiv novinara. Ove kampanje mogu biti veoma organizovane i obuhvatne.
Radikalizovane grupe i pojedinci:
Ekstremističke grupe i radikalizovani pojedinci mogu koristiti govor mržnje protiv novinara kao deo šire kampanje protiv onih koje smatraju neprijateljima svojih ideologija ili interesa.
Iz svega gore navedenog može se zaključiti da govor mržnje prema novinarima može poticati od različitih izvora, uključujući političare, ekonomske moćnike, kriminalne grupe i medije pod kontrolom. Izvršioci ovog govora mržnje mogu biti anonimni korisnici društvenih mreža, pristalice političkih partija, plaćeni trolovi i botovi, kao i radikalizovane grupe i pojedinci. Razumevanje ovih izvora i izvršilaca ključno je za razvijanje strategija za zaštitu novinara i borbu protiv govora mržnje.
Projekat „Glineni golubovi“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
