Svesni da nam mnogo toga baš ne ide kako bismo želeli, razmišljamo šta nam je činiti. Smišljamo i predlažemo varijante raznih komplikovanih puteva ka izlazu iz ovog, evidentnog ćorsokaka. Pođimo za početak, nekim jednostavnijim i toliko prirodnim.
Smetaju mi oni, a sve ih je više, koji za svoje govore imaju ciljnu grupu, dakle ipak ne umeju da govore. Pri čemu su sasvim neopravdano puni sebe i ubeđeni u mudrost izgovorenog.
Razgovor je mnogo suptilniji pojam. Podrazumeva da umemo da zaćutimo, saslušamo drugoga i poštujemo njegovo moguće ispravno mišljenje, ma koliko nam ono u trenutku ne odgovaralo.
Razgovor se može tumačiti i šire. Sećam se priče turističkih vodiča da su lečilišta u antičkim vremenima bogato koristila lekovite moći prirode, opuštanja i tišine, što je prethodilo uobičajenom konkretnom lečenju. I dešavalo se da tegobe nestanu već u tom, uvodnom periodu druženja i blagotvornog razgovora sa prirodom.
U podkastu Agelast, Branko Golubović, frontmen Goblina, seća se svojih početaka humanitarne misije u Avganistanu. Svaki ozbiljan razgovor pratilo je prethodno ćaskanje, prijateljski, neobavezan razgovor uz čaj. Tako su sagovornici tradicionalno stvarali povoljnije uslove za budući poslovni dogovor i ukupno bolju saradnju.
Tu je, za kraj, i simpatična priča o tome kako je svojoj voljenoj ženi, muž decenijama strpljivo odsecao krajku hleba. Kada mu je konačno rekla da ne voli tu krajku, on joj je odgovorio da je mislio suprotno. Trebala mu je to odavno reći. O tome nisu nikada porazgovarali.
Slutite na koju jednostavnu kockicu u mozaiku spasonosnog ponašanja mislim, to je razgovor. Običan, jednostavan, prijateljski, ljudski.
Umesto, da dok još niste ni rekli šta mislite, vaš navodni sagovornik ima spreman odgovor da on tako ne misli, ili vam ni ne dozvoljava da polemički iznesete svoj stav. Vređa vas i nipodaštava.
Poštujući mudrost po kojoj postoji samo jedno dobro, a to je znanje, i samo jedno zlo, a to je neznanje, u ovom tekstu bih napisao da imamo jedno postojeće zlo, a to je unapred spreman i naučen govor, ili jedno moguće dobro, to je promišljen i dobronameran razgovor.
A možda ta kockica baš i nije toliko jednostavna.
Siniša Mozetić, profesor u penzji
