Saradnja škole, pratioca i deteta je ključ uspeha:
Gordana Polić je lični pratilac već dve godine. Kaže za „Podrinske“ da joj je dugogdišnja želja da se brine o nekom detetu, i posao Ličnog pratioca joj se činio kao idealan za to. Saradnju sa detetom, njegovim roditeljima i školom u koju dečak Luka kom je pratilac ocenjuje kao odličnu i ističe da je to osnovni preduslov za kvalitetno obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju.
Koliko dugo ste lični pratilac i kako ste time počeli da se bavite?
Ovo je druga godina kako se bavim poslom ličnog pratioca. Počela sam ovaj posao da radim po preporuci drugarice koja ima dete sa posebnim potrebama. Inače sam imala želju da budem hranitelj, to jest da prihvatim brigu o detetu bez roditeljskog staranja u okviru svoje prirodne porodice. Međutim kako mi se ta želja nije ostvarila iz ličnih razloga, ovaj posao je došao kao svojevrsna zamena.
Kome ste lični pratilac i kada je počelo Vaše druženje sa tim detetom?
Ja sam pratilac jednom divnom dečaku Luki, koji ima 8 godina. Pre početka samog rada smo se videli i upoznali da bi se dete opustilo sa mnom i kako bismo se privikli jedno na drugo.
Kako biste opisali Vaš odnos sa detetom kom ste lični pratilac?
Naš odnos je drugarski, on je dečak dobre naravi koji voli da se mazi i da mu se poklanja pažnja. Sa njim nije teško da se radi, jer je mio dečak i mi smo se lepo povezali.
Kako izgleda Vaš jedan dan sa detetom kom ste pratilac?
U određeno vreme odlazim po njega i vodim ga u školu. Nakon završetka nastave, konsultujem se sa učiteljima kako je protekao dan, i mi se vraćamo kući gde ga predajem roditeljima.
Kakav je Vaš odnos sa roditeljima deteta, da li imaju poveranje u Vas?
Smatram da imamo odličnu saradnju, i da roditelji imaju poverenja u mene. Dodala bih da Luka ima i divno okruženje u školi od učiteljice do celog osoblja gde su svi maksimalno posvećeni deci. Sve ovo, naravno sa roditeljima čini celokupan sklop da Luka svakodnevno pravi progres.
Koji su najveći izazovi sa kojima ste se susreli od kada ste lični pratilac?
Sa ovim poslom se susrećemo sa izazovima jer svako dete je po sebi specifično i naravno da mogu da se dese razne nepredviđene situacije kojih na sreću nema mnogo.
Đ.M.
