Udruženje građana „Opstanak“
Proteklih godinu dana prava su slika i prilika politike, koju vode oni koji su uzurpirali protiv volje sugrađana i protivno zakonu vlast u gradu. Godinama su govorili o kriminalu i kriminalcima. Službenici gradske uprave radili su pod pritiskom i konstantnim prisustvom raznih kontrola i inspekcija. Pričali su da tu ima svega i svačega i da sve što treba da se desi jeste da oni preuzmu vlast i odmah će sve to rešiti. Godinu dana imaju sve u svojim rukama i apsolutno ništa. Dakle, sudarili su se sa neistinama koje su iznosili godinama.
Obećavali su sugrađanima apsolutno sve. Od toga da će država kada oni dođu na vlast, vratiti gradu dug od trideset miliona, nove investitore, pomoć poljoprivrednicima da unaprede proizvodnju, izgradnju infrastrukture gde je to potrebno, pomoć socijalno ugroženim. Išli su do te mere u svojim izjavama da su govorili kako će zemlju svojih predaka učiniti plodnijom. Obećavali su opšti napredak i razvoj.
Od tih obećanja u praksi su pokazali da nisu sposobni godinu dana da se organizuju i očiste teritoriju grada od smeća. Svaki pljusak u nekom delu grada izazove poplavu. Nisu uspeli ni kanalizaciju da održavaju na adekvatan način. Nove investitore nismo videli, samo otpuštanja u postojećim firmama. Rebalanse koje su godinama kritikovali i nazivali lošim po građane, napravili su i sami nekoliko, ali opredeljenih sredstava za kapitalne projekte u njima nismo videli. Sava park se ne radi, zelene površine se uništavaju, drveće seče, ulična rasveta ne održava. U Šapcu je sve veći mrak.
Šta je sa železničkom kolonijom, sećaju li se da je to kao su govorili centar ili su samo pričali, političkih poena radi, a sada sve zaboravili.
Ne vidimo ni u selima neki napredak, gde su novi bunari, gde je asfalt u Ristića mali, Cvejića sokaku, Radničkoj, Kostadinovića putu i nizu drugih ulica i sokaka. Pogledajte samo na koji način se odnose prema grobljima po selima i na šta to liči. Koji su to programi kojima je grad pomogao poljoprivrednicima da povećaju prinose, uvećaju stočni fond ili zanove mehanizaciju.
Toliko su kritikovali borbu protiv kovida u Šapcu, pitamo ih koliko je bilo tada zaraženih i hospitalizovanih, a koliko od kada oni „brinu“ o merama i „bore“ se protiv iste?
Pored toga što se sastaju sami sa sobom (predstavnici grada Šapca gde je član gradskog veća gospodin Živan Bajić, sa predstavnicima Poštanske štedionice gde je direktor ekspoziture Šabac isto gospodin Živan Bajić), da li su nešto konkretno uradili da ljudima bude bolje i lakše. Pored novog službenog automobila koji je gradonačelnik kupio za sebi i kabineta koji je uredio takođe za sebe, da li je uradio nešto za građane? Da li može da nam kaže koliko su koštala dva tv-a postavljena u novi kabinet? Može li gradsko rukovodstvo da obezbedi sugrađanima bar efikasno funkcionisanje jedinstvenog šaltera?
Kako je moguće da direktor jedne kulturne ustanove bude istovremeno i član upravnog odbora neke druge ustanove?
Šta se konkretno i sistemski učinilo novo, a da je to pomoglo socijalno ugroženim kategorijama?
Ne smemo nikako zaboraviti prilepak svake vlasti, koalicione im partnere. Iskusne u vlasti, koji su se istakli otpuštanjem vaspitačica uz obrazloženje da je smanjen obim posla, a u isto vreme raspisivali u novinama konkurs za posao novim vaspitačicama. Taj model su primenili i u drugim ustanovama koje su njihov politički plen i otpustili veliki broj ljudi pod izgovorom smanjenog obima posla, a u istoj nedelji i mesecu zaposlili nove ljude. Pitanje je da li znaju njihove obrazovne profile i da li su u skladu sa potrebama tih ustanova? Pitamo ih i da li im svi radnici znaju gde se nalaze ustanove u kojima rade?
Dobronamerno savetujemo iskrenost u odgovorima.
Ne vidimo ni neki pomak u sektoru sporta, rezultati su skromniji nego predhodnih godina, a infrastruktura ništa bolja.
Ono što jeste dobra odluka, ono što se nalazi i u našem programu jeste besplatan prevoz za najstarije sugrađane.
Kada saberete sve, nije teško zaključiti da je grad koji se kretao niz uzbrdicu ka vrhu, skrenuo sa puta i krenuo padati u provaliju, tamo gde se najveći deo gradova i opština nalazi sada već deceniju.
O odnosu obećanog u kampanji i onome što je urađeno i što se radi najbolje govori nastup za skupštinskom govornicom odbornika SNS, koji žali što su njegovi, a ne njegovi neprijatelji. Čestiti ljudi koji su verovali u obećanja i bili deo borbe za priliku da ih realizuju, sve češće javno iznose svoje nezadovoljstvo izabranim kadrovima, upitnim stručnim spremama, sistemom rada, odnosom prema ljudima.
Za kraj ono najvažnije, pitate šta je moralo biti urađeno?
Morala je u svakom selu da radi ambulanta, šalter za uplate i isplate, da se uređuje dalje industrijska zona, da se nastave radovi na izgradnji kvantaške pijace.