KONAČNO POSLE ČETIRI GODINE U ŠAPARIMA ZAVRŠENO NASIPANjE DEONICE PUTA PREMA CAPARIĆU I UGRAĐIVANjE BETONSKIH PROPUSNIH CEVI NA ADžIĆA POTOKU
Da pre nekoliko dana u Šapare nisu došli poverenik Opštinskog odbora SNS-a Milan Jovanović zvani Šikša i poverenik Mesnog odbora Duboko Milan Petrović Pele, kako bi se na licu mesta uverili s kakvim se sve problemima suočavaju meštani sela Šapari i koliki im problem predstavlja prelaz preko Adžića potoka, ko zna koliko bi još godina Šaparci s druge strane potoka čekali da konačno stignu do svojih kuća i imanja na drugom kraju ovog sela.
Dva dana je mehanizacija Javnog preduzeća „Ljubovija“ bila angažovana na ovoj deonici, dok su vozači i mašinisti udarnički radili, da bi ovaj putni pravac prema Pantićima i Mesnoj zajednici Caparić bio konačno završen. Time je konačno završeno i ugrađivanje betonskih propusnih cevi prečnika 160 cm u Adžića potoku koje su godinama bile slika i prilika ljubovijske vlasti u potoku u Šaparima. Ove cevi su u potok u Šaparima transportovane i postavljene još u leto daleke 2015. godine.
Tim pravcem koji je rađen prethodna dva dana, treba da se probije nova trasa puta prema Mesnoj zajednici Caparić.
Inače, Šapari su jedino selo u našoj opštini koje nema nikakvu infrastrukturnu vezu sa svojom Mesnom zajednicom.
Nekadašnji seoski putevi i puteljci su zarasli u korov ili su prekinuti klizištima i odronima, tako da je doći iz Šapara u Caparić stvarno nemoguća misija.
Prema rečima meštana Šapara Zorana Pantića i Dragana Đokića, završetak radova na ovoj deonici i postavljanje betonskih propusnih cevi na Adžića potoku je od velikog značaja za Šaparce na drugom kraju sela, jer sada mogu mnogo brže i lakše da dođu do svojih kuća i imanja gde pretežno gaje maline, kupine i drugo voće.
-Ovo je ujedno bio i kraj naših dugogodišnjih muka da konačno stignemo automobilima u svoje dvorište a ne da ih ostavljamo duž seoskog puta i da onda idemo i vraćamo se peške do parkiranih automobila – kažu žitelji ovog dela Šapara.
– Eto dočekao sam dan koji sam čekao skoro ceo svoj život da vidim mehanizaciju i kamione Javnog preduzeća „Ljubovija“ u svom dvorištu ispred svoje kuće – rekao je vidno raspoložen i zadovoljan Zoran Pantić.
Nekada su Šapari bili jedno od najvećih i najrazvijenijih sela u Azbukovici. Oni koji su sada ostali da žive u ovom selu, uglavnom su to staračka domaćinstva, bave se poljoprivredom, pretežno uzgojem malina i kupina i voćarstvom. Tri domaćinstva u selu imaju stada ovaca dok samo jedno domaćinstvo ima kravu. Svinje više niko ne gaji jer se, kažu Šaparci, to više ne isplati.
– Godinama unazad zbog loših puteva se iseljava stanovništvo iz našeg sela a isto tako i svih ostalih sela u našoj opštini. Odlaze ljudi i napuštaju svoja imanja u potrazi za boljim i srećnijim životom – kaže nam Milovan Mišo Vasić kojeg smo zatekli u njegovom malinjaku u Šaparima.
Radove u Šaparima je obišao bivši zamenik predsednika Opštine i odbornik u Skupštini opštine Ljubovija, a ujedno i tehnički direktor u Javnom preduzeću „Ljubovija“, Duško Marković.
U razgovoru sa meštanima Šapara Duško Marković je rekao da radovi iz raznoraznih razloga ranije nisu mogli da budu završeni, ali je dobro što je sada ipak završena i ta deonica puta.
Bez obzira na sve izgovore činjenica je da je aktuelno opštinsko rukovodstvo nesposobno i da mnoge poslove radi polovično. Isto tako, dosta je tromo u donosenje nekih odluka a pogotovo u svom operativnom radu i organizaciji poslova.
– Godinama se priča o izgradnji ovog putnog pravca prema Mesnoj zajednici Caparić i od toga do dana današnjeg nema ništa – kaže nam Novak Vasić predsednik Samostalnog sindikata metalaca Novog Sada koji je došao da obiđe svoj voćnjak u Šaparima.
– Ovaj putni pravac je tek sada ušao u realizaciju i ovih dana se ulazi u projektovanje i biće obezbeđena sredstva za njegovu realizaciju – kaže nam Duško Marković i dodaje:
– Vodimo pregovore i sa Srbijašumama da i oni učestvuju u realizaciji ovog projekta.
Novi ult koji je nabavljen pre 15 dana za Javno preduzeće „Ljubovija“ imao je svoje vatreno krštenje prethodna dva dana u kamenolomu u Podnemiću. Ovu moćnu mašinu je zadužio dugogodišnji mašinista Javnog preduzeća „Ljubovija“, Radislav Lale Stanojčić, ali je na njoj u kamenolomu u Podnemiću radio mlađi mašinista Zoran Rakić.
– Sa ovom savremenom mašinom mnogo brže i efikasnije se radi. Mnogo je lakše upravljati i rukovati sa njom, učinak je mnogo veći tako da se poslovi sve brže obavljaju i napreduju – kaže nam Zoran Rakić u pauzi dok smo čekali kamione da stignu sa trase.
Na drugom kraju sela iskusan i vrhunski mašinista Lale Stanojčić se razmahao na sve strane sa starim utovarivačem, gde nasipa i ravna podlogu puta a onda prelazi na valjak i vrši dodatno sabijanje materijala koji mu na put dopremaju kamioni iz kamenoloma u Podnemiću.
Sećam se 2014-te godine u maju mesecu za vreme poplava u Ljuboviji kada je Lale Stanojčić hrabro ušao u borbu sa vodenom stihijom na kružnom toku kod naselja Vagan u našoj opštini. Podivljala i nabujala reka Ljuboviđa je pretila da probije nasip i da sravni sa zemljom ceo Vagan i da potopi Staru Ljuboviju sve više odronjavajući odbrambeni bedem. Lale Stanojčić je hrabro ušao u nabujalu reku i rizikujući svoj život, sa bagerom do pola u vodi, ušao je u neravnopravnu borbu sa vodenom stihijom. Uspeo je da nabaci krupne stene i zaštiti oštećeni nasip i tako spasi i mnoge ljudske živote i mnoge kuće u Vaganu i na Staroj Ljuboviji.
Za iskazanu hrabrost meštani ovog dela Ljubovije su mu kupili i poklonili ručni sat sa posvetom.
Nažalost od opštine Ljubovija ovaj hrabar i vredan čovek nije dobio ništa a trebao je da dobije orden za veliku hrabrost i plemenitost. Sećam se i kako su ga tada mnogi napadali i opanjkavali samo zato što je bio simpatizer jedne političke stranke u Ljuboviji.
Radislav Lale Stanojčić je i dobrovoljni davalac krvi. Preko 40 puta je dao krv i za tu svoju humanost je nagrađivan više puta. U akciji dnevnog lista Večernje novosti „Moj najbolji komšija“ takođe je dobio nagradu.
A eto, on i dalje udarnički radi i samo on može tako uspešno i tako majstorski da radi i da vešto „žonglira“ na tim zastarelim mašinama koje su i dalje u upotrebi u Javnom preduzeću „Ljubovija“
– O meni neka kažu naši građani i meštani naših sela gde sam radio svih ovih godina – kaže nam kratko uvek skromni čovek velikog srca – Lale Stanojčić.
Direktor Javnog preduzeća „Ljubovija“, Srboslav Jagodić, nam je u razgovoru rekao da je i sam bio iznenađen brzinom završenog posla i nije se nadao da će radovi u Šaparima biti tako brzo završeni.
– Kada su mi javili da se mehanizacija vraća u bazu i da je nasipanje deonice puta preko Adžića potoka i ugradnja propusnih cevi završena, nisam mogao u prvi mah da poverujem, ali eto sada se vidi koliko nam znači sva ta savremena mehanizacija koju smo nabavili za Javno preduzeće „Ljubovija“. To je od ogromnog značaja i za našu opštinu i za sve naše građane.
Mogu da kažem i obećam da ćemo u narednom periodu biti mnogo efikasniji i mnogo brže ćemo raditi na izgradnji svih putnih pravaca na teritoriji cele naše opštine – rekao nam je na kraju direktor Javnog preduzeća za puteve „Ljubovija“, Srboslav Jagodić.
Meštani sela Šapara izražavaju veliku zahvalnost direktoru Jagodiću na nesebičnom angažovanju na rešaavanju njihovih problema i pomoći kako bi i oni imali kvalitetniji i lepši život na selu.
Zoran Protić, urednik informativnog programa „SOKO“ radija