Ministarstvo nije smanjilo granične vrednosti za aflatoksin
Ministarstvo poljoprivrede unelo je nove izmene u Pravilnik o maksimalnim koncentracijama određenih kontaminenata u hrani, gde su produžili važenje starih graničnih vrednosti aflatoksina do 1. decembra 2023. Tako će u Srbiji i dalje moći da se prodaje mleko u kom ima do maksimalno 0,25 mikrograma po litru aflatoksina. Ove granične vrednosti znatno se razliku od države do države, pa je tako u Evropskoj uniji pet puta niža granica za aflatoksin dok je na primer u SAD, Kini ili pak Rusiji ta granica duplo viša nego kod nas, čak 0,50 mikrograma po litu.
„Prognozno izveštajna služba svake godine radi monitoring na poljima kukuruza i to smo uradili i ove godine. Na dvadeset ranih i poznih hibrida kukuruza na 17 različitih lokaliteta na području Mačvanskog okruga. Rezultate koje možemo da kažemo jeste da je procenat gljivičnih bolesti bio od osam do čak 66 posto na pojedinim parcelama“, kaže Sonja Popović savetodavac Poljoprivredne stručne i savetodavne službe Šabac.
I to će po svemu sudeći rasti. Referentne laboratorije koje vrše ispitivanja hrane primetile su porast aflatoksina u mleku.
„Skoro svakodnevno ispitujemo uzorke sirovog mleka na prisustvo aflatoksina i određujemo koncentraciju aflatoksina. U poslednjih nekoliko meseci beležimo blagi porast koncentracija aflatoksina u sirovom mleku, ali je to i dalje u granicama dozvoljenih vrednosti koja iznosi 0,25 mikrograma po litru“, kaže dr vet. Miroslav Stepanović iz Veterinarske specijalističke laboratorije „In Vitro“.
Niže je od graničnih vrednosti ali u Srbiji. Granica od 0,25 mikrograma, pet puta je veća od propisanih vrednosti u Evropskoj uniji. Sporadično, pojavljuju se i slučajevi kada je nivo aflatoksina viši u mleku čak i od naših propisa.
„Dešava se da imamo prisustvo aflatoksina preko dozvoljenih vrednosti, ali retko. U takvim situacijama obaveštavamo regionalnu Republičku veterinarsku inspekciju, koja postupa dalje u skladu sa propisima i preuzima odgovarajuće mere“, kaže dr vet. Miroslav Stepanović.
„U zadnje vreme su krenuli sa pojačanim rigoroznim kontrolama aflatoksina. Što se moje farme tiče, mi nikada nismo imali problema, ali strahujemo u ovakvim godinama kada su sušna leta i kišne jeseni. Tada se pojavljuju kojekakve biljne bolesti, a jedini osnov od koga krave dobijaju aflatoksin je upravo hrana“, kaže Slobodan Ilić, poljoprivrednik iz Majura.
Osim u zrnu kukuruza, aflatoksin se često pronalazi i u silaži kojom se hrane krave, sve to dovodi do porasta izmerenih vrednosti u mleku koje pijemo.
Đorđe Mijailović