Šta je obeležilo 2020. godinu a šta očekujete u 2021.
Kako je rekapitulirati bez teških reči, bez razočerenja, bez negativnosti? Kako biti pristojan i civilizacijski prihvatljiv, a razmišljati o 2020. godini?
Super je! Ako ovo pišemo ili čitamo znači da smo živi, a nadam se i zdravi. Korona nas nije ubila. Ostaje nada i da neće. Da ćemo ovako sluđeni od realnosti i kontradiktornih uputstava kriznih štabova ipak shvatiti da je suština u zdravom razumu i onome što nam lekari kažu. Pa, čuvajući sebe sačuvamo i druge.
Upadljivo smanjujemo kriterijume za sreću – ŽIVI I ZDRAVI. Bez većih ambicija smo dočekali kraj godine. Vraćamo se na ono što smo milion puta čuli od naših starih i napokon, kolektivno, shvatili suštinsku mudrost njihovih reči. Mnogi u našem okruženju nemaju privilegiju da isprate 2020. Tako da, privilegovani, zalupite joj vrata nogom i ne osvrćite se!
Šapčani će ovu godinu pamtiti i po najdužim lokalnim izborima u „ novijoj istoriji“. Trčali smo maraton. Imali smo tegove na nogama, teret na leđima, ali smo trčali. Nismo se predali. I tako… u sjaju marifetluka, uz podršku kriminala, korupcije, manipulacija, lažnih obećanja, ignorisanja državnih organa, izbori se završiše i dođoše „pobednici“.
Ostaje gorak ukus u ustima zbog toga što nismo uspeli da odgovorimo istom merom, a možda to i ne umemo. Ako mene pitate, dobro je što ne umemo!
Nakon opojnog mirisa „pobede“, obmanuti građani će se suočiti sa realnošću. Shvatiće da šareniš koji dolazi sa televizija sa nacionalnom frekvencijom nije žuvot koji mi živimo. Ništa tu nije ružičasto. Shvatićmo to čim pogled sa ekrana usmerimo ka sopstvenom frižideru ili novčaniku. Kada uvidimo da su i jedan i drugi vrlo prazni i tanki. Kada shvatimo da živimo u „zlatnom dobu“ ali samo za neke, a da ti neki nismo mi. Kada shvatimo da nemamo najbolje puteve, da nemamo najbolju industriju, nemamo najbolje škole, niti najbolje bolnice. To su samo kulise za trećerazredne glumce, ali prvoklasne obmanjivače koji upravljaju našim životima.
Dokle, bre, više?!
Kada se to zapitamo, shvatićemo da nisu svi isti. Biće to jasno i očaranima i razočaranima. Biće jasno da pristojnost mora da nadvlada bahatost, ili nam nema spasa… ni od korone ni od odlaska „naše dece“ koja, ipak, biraju ono od čega se živi, Racionalnije od nas „iskusnijih i mudrijih“.
U nadi da ova 2020. ne može da se ponovi, dočekaćemo 2021.g. sa više optimizma, kao što nam praznično raspoloženje nalaže.
Uzdajmo se, dragi moji, u svoju pamet i svoje oči. Ni korona i vlast bahatih nisu večni!