Humoreskica
Prođe još jedan veliki protest koji su organizovali studenti, a koji su pozvali sve, pa i nas seljake da im se pridružimo u prestonici. Neko je tamo otišao svojim traktorom, neko kolima, a neko pešice, zajedno sa mladim ljudima, koji više ne mogu da trpe nepravdu, kriminal, korupciju i ostalo što nam ova vlast priređuje. Veče, posle veličanstvenog skupa u glavnom gradu, u seoskoj kafani „Kod Ace Pljačke“ iskupilo se već uigrano društvance da analizira događaje koji su i svet zainteresovali. Za reč se, kao i obično, prvi javio Miloje:
– Gospodo seljaci, prođe i ovaj skup bez incidenata, iako je precednik najavljivao da će ih biti.
– More, Miloje, zar ti još uvek veruješ u tu – nenadležnu instituciju – kako ga studenti nazivaju. Pa, u ono što on trabunja ne veruje više ni njegova najbliža familija – ubaci se Živojin.
– Može on da se rita koliko god hoće, ali, mrda mu se fotelja – dodade Simeun.
– Uplašio se kad je video koliko je naroda došlo na protest. I to, bez sendviča, bez besplatnog prevoza i bez honorara. Svako o svom trošku. Neka iskupi on ako može deseti deo od one mase, onomad ispred skupštine bez svega što daje onima koje dovlači da im priča bajke – reče Obrad.
– Pokušao je da lepotu od onolikog skupa nezadovoljnih ljudi ovom vlašću pokvari nekim zvučnim uzbunjivanjem, a onda je prvi izleteo da priča kako on i njegovi sa tim nemaju nikakve veze. Još je obeć`o da će odgovarati oni koji šire lažne vesti. Pazi, za ono što je ceo svet video, a on tvrdi da to ne postoji on traži krivce među povređenima. Pa to nema ni u Tunguziji. Ljudi su se javljali lekarima sa oštećenjem sluha, sa mučninama i vrtoglavicom. Sramota za jednog precednika! – sav uzrujan reče Milosav.
– Polako ljudi, ne padajte u vatru. Svi dobro znamo da su naši traktori išli na pravo mesto i uz prave i čestite, mlade ljude. Na mom traktoru ne fali nijedan šrafić, a videli ste kako su prošli oni koji su traktorima otišli kobajagi da brane precednika i one kriminalce u parku preko puta skupštine. Osvestio se narod, a ovi iz vlasti bi trebalo da shvate da ni babe na selu više ne mogu da lažu – poruči Krstivoje, na čije reči svi prisutni klimnuše glavom u znak odobravanja.
Klimnuo je i deda Pantelija jer vidi da nema više nazad.
Rade Đergović