Srbija bez nauke
Uprkos jasnom stavu Građevinskog fakulteta u Beogradu da je projekat metroa necelishodan i štetan, vlast ne haje za to, čak se i podsmeva tome. I nije to samo podsmevanje jednom fakultetu već praktično i značaju nauke i građevinarstva uopšte. Jer čitavih 175 generacija građevinskih i geodetskih inženjera časno za struku učestvovali su u izgradnji i razvoju Srbije, od Novog Beograda, Đerdapa, Mratinja do TV tornja na Avali. I ne samo Srbije, već i na gradilištima u Brazilu, Egiptu, Iraku, Libiji, Kuvajtu…A ono što su ukazivali na greške u beogradskom metrou su one početničke i vlastodržačke. Onovna primedba je da budući metro neće povezivati najfrekventnije destinacije i najvažnije ustanove u prestonici, pre svih fakultete i škole u Bulevaru kralja Aleksandra, kao i bolnički sektor, Klinički centar najpre. Prioritet vlasti je da to bude veza stanara Beograda na vodi, a ne stanovnika prestonice i njegovih posetilaca i korisnika. Neviđen primer bahatosti je da metro počne iz ledine, iz Makiša, a to je izvorište Beograda, gde bi izgradio novi centar za bogate stanovnike, i sa, naravno, velikim profitom za izvođače. Uz to, nejasno je kako se došlo do cene od šest milijardi evra, i to slobodnom pogodbom, bez tendera. Prethodni projekti su imali cenu od dve a kasnije četiri milijarde evra. Premnogo za siromašnu Srbiju, čiji je ukupan BDP manji od 50 milijarid evra, i ovaj dug bi mnoge generacije otplaćivale. Kako predočavaju profesori ovog fakulteta, najpogubnije je da budući metro nije opravdao projektni zadatak, s obzirom na broj korisnika i cenu, a da se saobraćaj uopšte nije ubrzao. Uostalom, sadašnje stanje gradskog saobraćaja govori o organizovanom haosu u Beogradu. I nije prvi put da su postojeće vlasti snagom moći a ne snagom argumenata potisnule ne samo nauku nego i zdrav razum. Pojekat Rio Tinta o rudniku jadarita u dolini Jadra uveliko je dobio svu moguću podršku vladajućeg establišmenta. Uostalom, to je bio kao neki amanet predsendiku Vučiću odlazeće kancelarke Angela Merkel. Na javnom servisu , RTS, uveliko se vrti reklama ovog koncerna i budućeg rudnika, ali se ne mogu čuti protivargumenti, niti u prorežimskim medijima ima odjeka o brojnim protestima građana. Otvoreno zalaganje za opciju rudnika u dolini Jadra, od predsednika i premijerkei drugih funkcionera , a bez čekanja na neku podrobniju analizu o uticaju na životnu sredinu kao da nemaju značaja. Putevi Srbije, onako ispod radara, već su dali zeleno svetlo za pristupne saobraćajnice budućem rudniku. I ovde su se jasno izjasnili stručnjaci da je ovaj rudnik štetan po stanovništvo i okolinu. Od članova najvažnije naučne ustanove, SANU, do Biološkog i Hemijskog fakulteta BU. I već kada se ne uvažavaju stavovi nauke, koja je donela istinski civilizacijski procvat celom društvu, onda zbogom pameti. Ako se realizuju ovi pogubni projekti onda će biti isuviše kasno, a posledice nesamerljive. Nažalost, ni građani nisu dovoljno odlučni da se bore za svoju zdravu sredinu, i pre svega za svoje potomstvo. Jedan od prvih protesta protiv Rio Tinta bio je letos u Šapcu, i gde se okupilo svega dve stotine građana. I to računajući barem polovinu sa strane, iz drugih sredina. A u okolnoim baštama sedelo je na hiljade građanki i građana koji ko zna o čemu su mislili kroz penu od kapućina. Primera radi Šabac se snabdeva vodom iz tzv. drinske žice, a to je podzemni tok Drine. Kad se naruši taj izvor čiste pijaće vode onda će to mnogo skupo koštati, a uostalom o tome dovoljno govori i primer Zrenjanina koji već dve decnije nema pijaću vodu iz vodovoda. I ove najskorije poplave opominju koliko su osetljivi vodotokovi Jadra i Drine, i kad se to prelije onda nema garantovane brane za otrove. Najžalosnije što to i oni koji su učili škole, često i visoke, ne vide. Ili vide, ali ih ne interesuje.
Dragan Eraković