PROJEKAT „Podrinskih“
Samo zato što su hteli svoj novinarski posao da rade profesionalno, odgovorno, po savesti, ugrozili su svoju egzistenciju, pa i svoj život i ostali bespomoćni, bez zaštite, kao „glineni golubovi“, na vetrometini pomračenih umova, uglavno sa društvenih mreža.
„Nasilje“ i „govor mržnje“ prema novinarima/kama postali su sastavni deo života, deo kulture nasilja, i zato je tema ovog projekat upravo ta, nasilje, koje se ogleda u direktnim pretnjama, ali i političkim i finansijskim pritiscima. Značaj projekta je da širu javnost upozna sa problemima sa kojima se novinari, u svom radu, susreću sa ciljem da se skrene pažnja na novinare koji rade u manjim lokalnim sredinama i čiji problemi su zato manje vidljivi. Projekat će biti objavljen u „Podrinskim novinama“ kroz realizaciju 6 tematskih celina obrađenih u četrdesetjednom autorskom tekstu – intervju, svaka tematska celina biće obrađena u toku jednog meseca, na zadate teme i pitanja na koja će odgovore davati relevantne i stručne osobe.
Nasilje nad novinarima, pretnje koje im se upućuju, bilo da dolaze od strane javnih ili političkih ličnosti ili putem društvenih mreža, preko „anonimnih“ profila, inspirisanih agresivnom retorikom onih koji su se našli u objavljenim tekstovima, u negativnom kontekstu, iako su javne ličnosti i nikako to ne bi smeli da čine, postali su normalnost u Srbiji. Bezbednost novinara nikada nije bila na „nižim granama“. To je naročito izraženo u manjim lokalnim sredinama ali se, nažalost, o tome mnogo manje zna nego u slučajevima kad na udar dođe novinar iz Beograda, Novog Sada… a koji radi za „veliku“ redakciju. Uverenje je da se, u manjim mestima, mediji bogato „nagrađuju“ od strane lokalne vlasti (što je tačno) isključivo da pišu hvalospeve o njima a svaki, opravdan, kritički tekst, pa čak i onaj koji se odnosi na komunalne probleme građana, smatra se „udarom“ na nosioce vlasti, na grad, opštinu pa i državu. I nedopustiv je.
Ipak, ili na sreću, i u manjim lokalnim sredinama postoje novinari kojima je profesionalno, objektivno i odgovorno informisanje prioritet i koji, valjda zbog lične savesti, ne odustaju od toga da pišu u interesu građana, a ne vlasti, po bilo koju cenu. A ovaj projekat bi trebala da bude priča o njima i o njihovoj borbi za istinu. Ali i da se javnost upozna i upozori na sve ono što oni, novinari, zarad te istine trpe i kako se osećaju. Kao i da je govor mržnje prema novinarima postao deo kulture nasilja u Srbiji.
Preliminarno istraživanje koje su „Podrinske“ obavile putem anketiranja građana na ulicama Šapca, a za potrebe ovog projekta, pokazalo je da mali broj građana zna (ili razume) za „govor mržnje“ i pretnje koje se upućuju novinarima.
Međutim u istraživanju koje su sproveli Čedomir Markov i Ana Đorđević iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju kaže se da je govor mržnje prema novinarima postao deo kulture nasilja u Srbiji, koja je normalizovana i živi u izjavama pojedinih političara, tekstovima tabloida i raspršuje se poput virusa kroz društvene mreže u govor i objave građana. Rasprostranjenost nasilja i nasilnog govora u javnosti je tolika da se može govoriti o kulturi nasilja koju stvaraju i promovišu ljudi na pozicijama moći, a održavaju obični građani koji putem učestale izloženosti postaju sve manje osetljivi na nasilje. Nasilje stvara nasilje i tako dolazi do njegove normalizacije. Istraživanje pokazuje da usled izrazitih i učestalih verbalnih napada sa pridodatim elementima realne pretnje (npr. raspisivanjem poternica), novinarima ne biva ugroženo samo mentalno već i fizičko zdravlje.
Uvereni smo zato da će realizacija ovog projekta skrenuti pažnju javnosti na probleme koje imaju novinari, posebno na lokalu. Što je veća i šira podrška, veća je i verovatnoća da će i oni imati više hrabrosti da prijavljuju nadležnim organima pretnje i govor mržnje koji im je upućen i da će istrajati u neizvesnim pravnim procedurama i sudskim procesima. Jer, što je novinar/ka usamljen/ija, veća je verovatnoća da će odustati od svoje profesije. Tema o kojoj se stalno i iznova mora govoriti.
Krivično delo ugrožavanja sigurnosti propisano je članom 138. Krivičnog zakonika Srbije i ono glasi: „Ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.“ Zakon, međutim, strože sankcioniše pretnje upućene novinarima, advokatima, policajcima, predsedniku i drugim visokim državnim funkcionerima pa je u tim slučajevima predviđena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina.
Dakle zakon je potpuno jasan ali ga je potrebno sprovesti u delo, naročito kada su u pitanju novinar/ke.
Cilj projekta je da kroz serijal tekstova nastojimo da „pogledamo u oči“ ovom neprijatnom iskustvu za novinare/ke, osvetlimo njegove najskrivenije i najpogubnije efekte i ujedno se odupremo sveopštoj dehumanizaciji koju proizvodi svaki čin govora mržnje.
Projekat ima za cilj i da doprinese osnaživanju stručnih i profesionalnih kapaciteta uposlenika u lokalnim medijima, da prepoznaju govor mržnje i da ih ohrabri da to prijave nadležnim organima.
Projekat, takođe, ima za cilj da građane naučit, ili im skrene pažnju, da govor mržnje ne predstavlja kritiku novinarstva, nego napad na novinare.
Cilj govora mržnje nije dijalog, već zastrašivanje, oduzimanje legitimiteta i ućutkivanje i to mora da bude jasno i novinarima i građanima ali i nadležnim organima.
Problemi koje imaju novinari izazvani govorom mržnje biće saopšteni javnosti kroz „iskustvene“ priče novinara ali i kroz mišljenja, preporuke i stavove relevantnih i stručnih osoba koje su u svom profesionalnom radu imali dodira sa ovom temom. Psiholozi, advokati, sudije, policajci ali i političari i građani.
Cilj projekta je i da se pretnje novinarima/ka kao i govor mržnje sagleda iz više uglova i sa više strane kako bi se o ovoj temi koja razdire, a toga smo svi svesni, naše društvo dobili neku malo jasniju sliku, i da se pretnjama i govorom mržnje ne rešavaju problemi, a što bi moglo da doprinese da se problem svede na najmanju moguću meru.
Projekat „Glineni golubovi“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva informisanja i telekomunikacija
Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
