Upitnik za SANU
Zahtev za smenu predsednika Republike Aleksandra Vučića potpisalo je do sada 25 članova SANU. Ova najprestižnija akademska institucija ima 99 redovnih, 36 dopisnih i 76 inostranih članova, pa je onda upitno gde to žive zatočnici najvišeg, naučnog mišljenja na kome počiva savremeni svet.
Premalo je to za ovakvu instituciju, i ne moraju biti svi oćutali članovi apolitični ili opredeljeni za tehničku struku. Da bi dosegli čast prijema u članstvo morali su proći univerzalne kriterijume, naravno po naučnim uzusima, sa ostvarenjima i radovima koji se objavljuju u svetski renomiranim časopisima. Međutim, upitno je kako to da većina članstva nije zainteresovana, najblaže rečeno, za društvo i društvena kretanja u kojima se nalazi Srbija.
U propratnom tekstu zahteva za ostavkom taksativno je navedeno šta je to protivno društvenim i civilizacijskim normama za koje je odgovoran predsednik države. Naravno, nije sva krivnja na njemu, ali se on najviše eksponirao i imao najviše udela, mimo zakonodavne vlasti, izvršne i sudske vlasti, duboko se ogrešivši o Ustav na koji se zakleo, a pride i na Miroslavljevo jevanđelje.
Pokazatelji su neumoljivi, i teško je poverovati da oni koji itekako razlikuju uzroke i posledice to ne sagledavaju. Pogotovo što su praktično nedodirljivi, jer imaju svoja znanja i svoj renome, mnogi u penziji, i niko im to ne mođe oduzeti. Doduše, neke privilegije i mogu im se uskratiti, na primer da nema dovoljno vozača i službenih auotomobila. Ali, teško je razumljivo toliko odsutstvo razumevanja za duboke potrese i stranputice u koje Srbija srlja.
Istina, da se SANU usprotivio drakonskom a neustavnom odredbom da se profesorima univerziteta smanji sa 20 na svega pet sati naučnog rada, što je u domenu rekreacije. A nauka je najteži i najvidljivi intelektualni rad, i najviše doprinosi razvoju društva. Kao da su akademici zaboravili da se iz studentske popluacije regrutuju takođe blistavi umovi i budući naučnici, pa je opet izostala konkretnija i jača podrška studentskim protestima.
Nešto je ovde duboko pogrešno, možda se i previše očekuje od jedne, ipak, konzervativne institucije, mada bi trebalo da je ispred i iznad dnevne politike, ali u ovom slučaju, reč je o izboru i budućnosti jednog društva i države. Nažalost, teško je to reći, najveći broj srpskih akademika nije položio ovaj ispit.
Dragan Eraković
