SUSRETANJA
Miodraga Gašića Gala (1949), nastavnika razredne nastave, Šapčani znaju kao Zorkaša, harmonikaša i slikara autodidakta. Po nadrealnim slikama zanimljivih naziva, poslednjih godina ga prepoznaju i u virtuelnom svetu.
Muzika je bila prva od tri Galove ljubavi. Već u VII razredu OŠ „Janko Veselinović“ napravio je prvi od tri svoja orkestra. Harmoniku je svirao i u KUD-u „Abrašević“, u Zorkinom orkestru i sedmočlanom bendu „Cvaka cvak“. Do odlaska u „muzičku penziju“, privatno je obučio i u muzike grupe Stari zvuci“, Dijamnati“ i „Stari grad“ uputio nekoliko mladih harmonikaša. Do 1980. sakupio je i 900 narodnih pesama i ukoričio ih u devet svezaka, a prva koju je zapisao bila je „Angelina“. Tako se zvala i najveća ljubav tada mladog muzičara, jedina uz koju je uvek bio.
– Penzionerski dani su mnogo lepi, ako čovek ima sa kime da ih deli. Sa suprugom sam dosta putovao po Srbiji i tako pronalazio inspiraciju. Voleli smo da odlazimo naročito tamo gde nismo bili. Duhovni život mi i sada mnogo znači, a od kada sam sam najveća podrška su mi ćerka Gordana i zet Dejan. S obzirom da sam uvek živeo skromno, penzija mi je sasvim dovoljna za život i od nje komotno mogu da živim. Uostalom, čoveku u mojim godinama i ne treba mnogo. Naravno, ne bih se naljutio ako bi moja primanja bila i malo veća.
U likovno stvaralaštvo kao osnovca i đaka Učiteljske škole Miodrag Gašića uveli su poznati šabački likovni pedagozi, Novica Popović, Igor Belohlavek i Marinko Marković. Da bi obezbedio džeparac uspešno se bavio i karikaturom, a diplomski rad uradio je na temu likovnih mogućnosti predškolaca. U grupi „Tri“, na tavanu Doma omladine „Vera Blagojević“ slikao je sa Mihailom Gligorićem Glišom i Slobodanom Pajićem Bocem. Od štafelaja odvojila ga harmonika i muzički angažmani „Uragana“, koji je nastupao po celoj SFRJ i u kojem su pevali Nikola Marković Giba i Danica Lazarević.
Radni vek Gašić je proveo u HI „Zorka“. Kao nastavnik razredne nastave radio je na mestu referenta za obrazovanje i kulturu, a potom bio stručni saradnik u sindikatu. U januaru 2013. ukoračio je prave u penzionerske dane i osmislio ih slikanjem. Svetu boja vrtio se godinu dana ranije, pripremajući se za novo životno doba. Ćerkinu sobu tada je pretvorio u atelje i ispunio je mirisom terpentina. Uključio se i u Udruženje likovnih stvaralaca Šapca, a u jesen 2013. u „Krug 10“. Tu je brzo postao nezamenljivi „tehniko“ i 2015. priredio prvu samostalnu izložbu, pon nazivom „Moja Srbija“.
Slikarstvu, svojoj trećoj ljubavi, vratio se zauvek i posvetio stvaranju svoga nadrealnog sveta i slikama Srbije koje više nema. Supruga Angelina i tada mu bila podrška, ali i najbolji i najveći kritičar. Od slikarske palete, međutim, u decembru 2021. odvojila ga sudbina: ostao je bez od žene svog života, bez ljubavi iz đačkog doba krunisane brakom i ćerkom Gordanom. „Kada je Angelina umrla bio sam izgubljen, moj život je se zaustavio, živeo sam po inerciji, od mene su pobegle i teme i ideje, započete slike su stajale, a ja ni na pecanje nisam išao“, kaže sa setom.
Java je prekinula slikarski uzlet i (nad)realni Galov san, ali se on uspešno izborio sa depresijom. Iz emotivne krize izvukli su ga kućni prijatelji, deca i kolege iz Udruženja likovnih stvaralaca Šapca „Krug 10“. Nekakva prekretnica, tvrdi, bio je i plakat koji je pre izvesnog vremena uradio za promociju knjige Anđelke Radovanović kojoj je za korice dao i dve svoje slike. A da se zaista „vratio sebi“ saznao je kada je nedavno naslikao kučence svoga prijatelja i tu prvu malu sliku nazvao „Dona koja voli kaktus“. Čim ju je „pustio na fejs“ virtuelni svet mu potvrdio da se uspešno oporavlja i obradovao ga pedesetinom komentara. Zbog radosti koju je tada osetio i podstreka koji je dobio, Gale penzionerima poručuje da se „nipošto ne isključuju iz društvenog života“.
Realnost je Miodraga Gašića danas uči da kuva i održava kuću, a virtuelni svet da opet živi i stvara. Nadrealista, čiji su točkovi na nebu kao simboli večnog kretanja, svoje radove je i ranije upućivao na društvene mreže. Sada je posebno aktivan na Fejsbuku, gde ima profil i gde svakog meseca postavlja neku od 70 ranije urađenih slika iz svoje crvene ili plave faze. Tvrdi da je zahvaljujući tom mediju „upoznao“ slikare iz celog sveta, jer je uključen u slikarske grupe iz Italije, Španije, Nemačke, Francuske, Bosne, Hrvatske, Srbije. Posebna radost su mu laskavi komentari koje dobija, a jedan mu stigao iz Holandije i ovako glasi: „Da si kod nas, bio bi Van Gog!“.
Svoj nadrealni svet i Srbiju koje više nema Gale postavlja i na slikarski portal Serbianet, i virtuelnim ljubiteljima umetnosti i na taj način se marketinški predstavlja. Internet – imidž već je izgradio, kaže, i ime mu je na svetskim listama nadrealista. Pohvale koje mu stalno stižu potvrđuju da ima prepoznatljiv stil i da je uspešan, ali on za sebe tvrdi da je „još uvek slikar u pokušaju“.
Živana Vojinović
Naslovna fotografija: sa suprugom Angelinom
