Humoreskica
Jeste li gledali šerifa u 1987- om, „istorijskom“ obraćanju, ovog puta na TV koja bi trebalo da bude naš prozor u svet, a ustvari je prozor, usmeren na Andrićev Venac? Došao je šerif nadrndan, jer je najzad legao na rudu, pred kojom je punu deceniju vrdao. Zamlaćivao nas je deset godina kako je on jedini spasilac ovog naroda, kako vodi bolju politiku od kneza Miloša, Tita i svih ostalih posle njega. Za to vreme njegovi pajtosi su se bogatili, uništavajući sve institucije u okrugu, usput praveći od šerifa drugog „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“. Pokušavao je šerif da nam objasni svoj očigledni poraz kao veličanstvenu pobedu, kao da su svi građani okruga članovi njegove partije i bratije. Pokušao je da bude ciničan i da mlati praznu slamu kao kod goce uzete, ali ga je , dok je uzimao vazduh , voditelj pitao i o nekim neugodnim stvarima. Onda je šerif pokazivao svoje ogoljeno radikalsko lice. Da bi zabašurio ono na šta je pristao, doneo je u studio svoju omiljenu tablu i pisaljku i po ko zna koji put žvrljao po njoj, uspinjući se da dokaže kako je bilo pre njega, a kako je sada. Mlatio je o platama i penzijama, a zaboravio je da kaže šta je moglo da se kupi za one, a šta za ove plate i penzije. Hvalio se prugama i putevima, a ne reče da ih je gradio kreditima koje će morati pokoljenja da vraćaju, spominjao je bolnice, a ne reče da nam lekari pale preko grane i da nas leče oni sa privatnih fakulteta. Ne spomenu svoje lokalne šerife, koji ojadiše sve čega su se dočepali. Mnogo toga šerif nije rekao, jer ga voditelj nije ni pitao. Zato ne bi bilo loše da vrhovni komandant dođe malo i u Utisak nedelje, da odgovori na prava novinarska pitanja na koja nije navikao i kaže svoje prave utiske iz pregovora oko južne pokrajine, koje je krio kao koluvija plantažu na „Jovanjici“. `Ajmo šerife, kad stalno pričaš kako se nikoga ne plašiš! Ne gledaju baš svi samo ružičastu i „srećnu“ televiziju.
Rade Đergović