Zonaš sa velikim ambicijama
Drugi najstariji fudbalski klub u Šapcu, FK Radnički, pre pet godina dobio je novu energiju, kada su ga Đorđe Mihailović i Nenad Jovanović ponovo oživeli, dodatno motivisani ljubavlju koju su im očevi utkali, i sami svojevremeno u upravi. Krenuli su od najnižeg ranga i već u prvoj sezoni osvojili titulu u Opštinskoj ligi, a po njenom završetku već sastavljali tim za Međuopštinsku ligu. Tri godine su se zadržali u međuokrugu, a prošle godine prešli u zonsko takmičenje, što je već ozbiljna liga.
Dobar start
-Klub funkcioniše tako što ga finansira nas sedam- osam drugova, zasniva se na radu sa mlađim selekcijama, imamo omladince i hoćemo da probamo da napravimo igrača koji će pomoći klubu, a samim tim i sebi otvoriti vrata za napredovanje. U suštini, to je pravi sport, da se družiš, treniraš, igraš se, da kad gubiš budeš tužan, kad pobediš da si srećan i to proslaviš uz druženje. Pošto ovaj rang zahteva da imamo omladince, Sunrise nam je dao izlazeće kadete koji su sad omladinci. Trudimo se oko njih, imaju svog trenera, prvi su u omladinskoj ligi i postoji mogućnost da uđu u jači rang takmičenja – ističe pomoćni trener i čln uprave Radničkog Mladen Ivanović i dodaje da dva- tri igrača iz omladinske selekcije već konkuriše za prvi tim.
U planu im je da otvore školu fudbala za kadete i pionire, ali ne može sve preko noći. Ima mladih, perspektivnih fudbalera i sve zavisi od njihovog zalaganja na treninzima i posvećenog rada. 
-Cilj nam je da najpre završimo sezonu, jer smo tek ušli u nov sistem takmičenja. Teško je, budući da smo sačuvali otprilike isti sastav i nismo dovodili pojačanja. Dobro smo startovali, na sredini smo tabele, peti od 14 ekipa u zonskom takmičenju. Grad Šabac nam je pomogao, dobili smo stadion „Borca“ da treniramo, pored našeg kod hale „Zorka“. Imamo 25 igrača, 18 prvotimaca, 15 do 20 omladinaca. Prvotimci su Šapčani, već dve- tri godine su kod nas, praktično starosedeoci, a ove godine smo doveli dva igrača iz Beograda i jednog iz Bojića. Cilj nam je da ekipu baziramo na mladosti i da od tih mladih fudbalera pravimo kvalitetne igrače. Zanimljivo je da imamo 40- godišnjeg Aleksandra Pantića koji je igrao u Crvenoj zvezdi. Na svakoj utakmici da gol, a istovremeno je i u upravi kluba- navodi i podseća na dugu tradiciju postojanja Radničkog koja nije mogla biti prekinuta.
Inicijatori osnivanja 1924. godine bili su braća Nikolić- Mihailo, Nikola i Luka, a u njemu svojevremeno igrali nekadašnji reprezentativci Baća Jurišić, Diša Stefanović, Dulać Blagojević. U upravi su se smenjivala imena, a od 1984. do 2013. godine nosi naziv Radnički Zorka. Tim koji su činili radnici nekadašnjeg šabačkog fabričkog giganta i njihova deca 1980. godine se plasirao u Republičku ligu Srbija, predvođen trenerima Seljom Ninkovićem i Mijom Petrovićem. Rivalstvo sa pet godina starijom Mačvom može se uporediti sa onim na relaciji Crvena zvezda- Partizan. Sad su crveno- crni u Super ligi, a Radnički je opet broj dva u Šapcu. Za viši rang treba i znatno više novca.
-Možda možemo i ove godine u viši rang takmičenja, ali potrebna su finansijska sredstva. Imamo sponzore, vlasnike firmi koji su prijatelji kluba, Grad pomaže koliko može, sredili smo svlačionice, dva stadiona na raspolaganju. Nismo nezadovoljni, ali i ne tražimo mnogo, jer razumemo situaciju. Ne može da nam ne bude drago i da ne budemo srećni što Mačva igra u Super ligi. Imamo prijateljske odnose sa upravom kluba, naši omladinci igraju utakmice protiv njihovih i lepo sarađujemo u svakom pogledu- ističe Ivanović.
Rivalstvo i prijateljstvo sa šabačkim superligašem
Predsednik Radničkog je Zoran Anđelić, potpredsednik i trener Đorđe Mihailović, a u Upravnom odboru su Nenad Jovanović, Vojkan Đurković, Robert Mihajlović…. Bife koji je otvorio Mihailović pre dve-tri godine predstavlja takođe jedan od izvora finansiranja kluba, ali i mesto za okupljanja, proslave, dogovaranje taktike za buduće susrete… Liga je, kako objašnjava, zanimljiva i svako svakog može da pobedi, jer je od prvog do poslednjeg mesta razlika u bodovnom saldu svega pet, pa se pozicija na tabeli lako promeni nakon samo jedne utakmice.
-Glavni konkurenti su nam Brezovica, Mačva iz Bogatića, Vrelo sport, Radnički Valjevo, Borac iz Lešnice. Odlučili smo da svake godine u februaru vodimo igrače desetak dana na pripreme, iako za te pare možemo da dovedemo dva- tri dobra igrača koji mogu da naprave razliku. Ipak, ta atmosfera i kolektivni duh uz radnu disciplinu koje se stvore na pripremama su nemerljivo dragoceni, a to se pokazalo i prošle godine, kad smo ušli u viši rang takmičenja- ističe Ivanović. 
Napominje da svi vole da pobede Radnički kao gradski klub. Motivacija je velika, pa daju sve od sebe da ih poraze u svakom susretu.
-Prošle godine je Miokus nas je pobedio u prvom kolu i na kraju sezone su došli u situaciju da se bore za opstanak, jer im je samo pobeda protiv nas bila važna. Kad svi daju 110 posto od sebe protiv nas, nije lako pobediti. Nama je bilo teže nego Mačvi iz Bogatića da se izborimo za plasman u viši rang- objašnjava.
Zanimljivo je da je Ivanović, koji je 18 godina bio profesionalni rukometaš, ponikao u Metaloplastici, postao fudbalski trener. Igrao je u Zvezdi, Partizanu, Vojvodini, Budućnosti, Vardaru iz Skoplja, Španiji, Švedskoj, Bejrutu. Karijeru je završio u Metaloplastici, kada su osvojili Kup 2016. godine.
-Trebao mi je odmor od rukometa, ne od sporta. Trenirao sam fudbal kao mali, pa otišao na košarku gde sam bio kadetski reprezentativac. Moj i Đokin tata su igrali zajedno u Radničkom i bili nerazdvojni. Kada mi je dosadilo šutiranje na obruč, prešao sam na rukomet. Kao dete sam otišao iz Metaloplastike, 16 godina nisam bio u Šapcu, vratio sam se u klub gde sam ponikao i osvojio Kup. Osvajao sam titule s Partizanom, Vardarom, s Vojvodinom bio prvak Srbije, ali opet je najdraže kad daš nešto svom gradu. Nakon toga sam osetio da je došlo vreme da se povučem. S druge strane, sport je svuda isti, samo su druga pravila. Na kraju, fudbal mi se svideo, sve se u sportu na neki način vrti oko fudbala i nije bezveze najvažnija sporedna stvar na svetu- zaključuje pomoćni trener Radničkog.
D.Dimitrijević
